Company: Others
Created by: federica.masante
Number of Blossarys: 31
English (EN)- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
U Jakobsonovom modelu lingvističke komunikacije ovo se smatra jednom od ključnih funkcija znaka. Ova funkcija se odnosi na kodove unutar kojih znak može biti protumačen.
Dalam model Jakobson's komunikasi linguistik ini dianggap sebagai salah satu fungsi utama dari tanda. Fungsi ini mengacu pada kode dalam tanda dapat ditafsirkan.
Ovaj termin se različito odnosi ili na tekst ili na značenje teksta- označenu stvar koju književnici teže da sjedine.
Istilah ini menunjuk kepada teks atau pengertian dari teks - rujukan yang mana literalis sering mencampuradukkan
Sintagmatska analiza je strukturalistička tehnika koja teži da uspostavi "površinsku strukturu" teksta i odnosa između njegovih delova. Proučavanje sintagmatskih odnosa otkriva pravila i konvencije koje su u pozadini stvaranja i tumačenja teksta.
Analisis sintagmatik adalah teknik strukturalis yang berusaha untuk mendirikan 'struktur permukaan "dari sebuah teks dan hubungan antara bagian-bagiannya. Studi hubungan sintagmatik mengungkapkan aturan atau konvensi yang mendasari produksi dan interpretasi teks.
Sintagma predstavlja uređenu kombinaciju označitelja koja čini smisaonu celinu. U jeziku je rečenica, na primer, sintagma od reči. Sintagmatski odnosi su različiti načini kako sastavne jedinice u okviru jednog teksta mogu da budu u strukturnom odnosu jedna prema drugoj.
Sintagma adalah kombinasi teratur berinteraksi penanda yang membentuk satu keutuhan yang maknawi (kadang-kadang disebut 'rantai'). Dalam bahasa, kalimat, misalnya, adalah Sintagma kata-kata. Hubungan sintagmatik adalah berbagai cara di mana unit-unit konstituen dalam teks yang sama mungkin secara struktural berhubungan satu sama lain.
Moris deli semiotiku na tri grane: sintaksa, semantika i pragmatika. Sintaksa se odnosi na studiju odnosa među znacima. Tumačenje znakova od strane korisnika se takođe može posmatrati u skladu sa ovom podelom na tri grane - sintaksički nivo zpredstavlja prepoznavanje znakova u odnosu na druge znakove.
Morris semiotik dibagi menjadi tiga cabang: syntactics (atau sintaks), semantik, dan pragmatics. Syntactics mengacu pada studi tentang hubungan struktural antara tanda-tanda. Interpretasi dari tanda-tanda oleh pengguna mereka juga dapat dilihat sebagai tingkat yang sesuai dengan tiga cabang - tingkat sintaksis menjadi pengakuan tanda (dalam kaitannya dengan tanda-tanda lain).
Figura govora koja uključuje zamenu dela za celinu, rod za vrstu ili obrnuto.
Sebuah kiasan yang melibatkan substitusi bagian untuk keseluruhan, genus untuk spesies atau sebaliknya.
Sinhrona analiza proučava fenomene ( kao što je šifra) kao da su zamrznuti u vremenu. Strukturalistička semiotika se usredsređuje na sinhronu više nego dijahronu analizu i kritikovana je zbog ignorisanja istoricizma.
Studi analisis sinkronik fenomena (seperti sebagai kode) seolah-olah beku pada satu saat dalam waktu. Semiotika strukturalis berfokus pada analisis sinkronis bukan diakronis dan dikritik karena mengabaikan historitas.
U teoriji subjektiviteta, postoji razlika između subjekta i pojedinca. Dok je pojedinac realna osoba, subjekat je sklop uloga koje su formirane od strane kulturnih i ideoloških vrednosti (na primer, klasa, godine, pol i etnička pripadnost). Strukturalistička ideja "pozicioniranja subjekta" se odnosi na "građenje" subjekta u okviru teksta. Prema ovoj teoriji tekstualnog (ili diskurzivnog) pozicioniranja, čitalac je obavezan da usvoji "poziciju subjekta" koja postoji u strukturi i kodovima teksta. Subjekti su stoga izgrađeni kao "idealni čitaoci" kroz upotrebu kodova.
Dalam teori subjektivitas pembedaan dibuat antara 'subyek' dan 'individu'. Sementara individu adalah orang yang sebenarnya, subjek adalah seperangkat peran yang dibangun oleh nilai-nilai budaya dan ideologi yang dominan (misalnya dalam hal kelas, umur, jenis kelamin dan etnis). Gagasan strukturalis dari 'posisi subjek' mengacu pada 'konstitusi' (konstruksi) dari subjek oleh teks. Menurut teori tekstual (atau diskursif) posisi, pembaca wajib mengadopsi 'subjek-posisi' yang sudah ada dalam struktur dan kode teks. Subjek demikian dibangun sebagai 'pembaca ideal "melalui penggunaan kode.
Ovo je stav da prethodno data struktura nekog značajnog sistema- kao što je jezik ili bilo koja vrsta tekstualnog sistema- određuje subjektivitet ( ili bar ponašanje) pojedinaca koji su njima izloženi.
Ini adalah sikap yang diberikan pra-struktur dari beberapa sistem menandakan - seperti bahasa atau jenis sistem tekstual - menentukan subjektivitas (atau setidaknya perilaku) dari individu yang dikenakan untuk itu.
Termin iz sociolingvistike koji se odnosi na različite načine u kojima jezik upotrebljavaju članovi određene društvene grupe. U semiotici termini se mogu odnositi na šire podšifre koje dele članovi takvih grupa ( videti šifre).
Sebuah istilah dari sosiolinguistik mengacu pada cara-cara berbeda di mana bahasa digunakan oleh anggota kelompok sosial tertentu. Dalam istilah semiotik dapat merujuk lebih luas untuk subcodes bersama oleh anggota kelompok tersebut (lihat kode).
Dok se neki semiotičari strukturalistički bave formalnim sistemima (fokusirajući se na detaljne studije narativa, filma, televizije i slično), većina se više bavi društvenom semiotikom. Društveni semiotičari se pre svega bave praksama signifikacije u određenim društveno-kulturalnim kontekstima. Društveni semiotilari prihvataju da nisu sve stvarnosti jednake i zanimaju se za mesta gde se stvarnosti sudaraju. Koreni socijalne semiotike se nalaze kod ranih teoretičara. Sosir je sam smatrao semiotiku za "nauku koja se bavi životom znakova unutar društva".
Sementara beberapa ahli semiotik telah mempertahankan perhatian strukturalis dengan sistem formal (terutama berfokus pada studi rinci mengedit narasi, film dan televisi dan sebagainya), banyak menjadi lebih peduli dengan semiotika sosial. Perhatian utama dari ahli semiotika sosial adalah dengan 'melambangkan praktek' di spesifik konteks sosio-kultural. Ahli semiotik sosial mengakui bahwa tidak semua realitas adalah sama, dan tertarik dalam 'situs perjuangan' di mana realitas dilombakan. Akar semiotika sosial dapat ditelusuri ke teori awal. Saussure sendiri menulis semiotika sebagai "ilmu yang mempelajari tanda-tanda kehidupan dalam masyarakat '.
Društveni determinizam je stav po kojem se daje prednost društvenim i političkim faktorima naspram nezavisnom uticaju medijuma (bilo da je u pitanu jezik ili tehnologija). Druptveni determinizam ne prihvata primat koji lingivistički deterministi daju jeziku i tehnološki deterministi daju tehnologiji.
Determinisme sosial adalah sikap yang menegaskan keutamaan faktor sosial dan politik daripada pengaruh otonom medium (apakah ini bahasa atau teknologi). Determinis sosial menolak kausal prioritas diberikan kepada bahasa dengan determinis linguistik dan teknologi dengan teknologi determinis.
Svei semiotički kodovi su u širem smislu društveni kodovi, ali se društveni kodovi mogu videti i kao osnovna podgrupa kodova, pored tekstualnih i interpretativnih kodova. Društveni kodovi, u užem smislu, se odnose na naše poznavanje društva i uključuju nepisasne kodove kao što kodovi tela, robe i ponašanja.
Sementara semua kode semiotik berada dalam arti luas kode sosial, kode-kode sosial juga dapat dilihat sebagai membentuk sub-kelompok utama dari kode, bersama kode tekstual dan kode interpretatif. Kode sosial dalam arti sempit keprihatinan pengetahuan diam-diam kita tentang dunia sosial dan termasuk kode tidak tertulis seperti tubuh kode, kode dan kode perilaku komoditas.
Semiotički kodovi mogu da imaju jedinstvenu ili dvostruku ili da nemaju artikulaciju. Kodovi sa jedinstvenom artikulacijom imaju samo prvu ili samo drugu artikulaciju. Kodovi sa prvom artikulacijom se sastoje samo od znakova - značenjskih jedinica koje su sistematski određene jedna prema drugoj - ali ne postoji druga artikulacija koja strukturira ove znakove u najmanje, ne-značenjske jedinice. Ako najmanja strukturna jedinica koda ima značenje, kod ima samo prvu artikulaciju.
Kode semiotik telah baik artikulasi tunggal, artikulasi ganda atau tidak ada artikulasi. Kode dengan artikulasi tunggal memiliki artikulasi baik pertama atau kedua hanya artikulasi. Kode dengan artikulasi pertama hanya terdiri dari tanda-tanda - unsur bermakna yang sistematis terkait satu sama lain - tetapi tidak ada artikulasi kedua struktur tanda-tanda ini menjadi minim, yang berarti non-elemen. Dimana unit terkecil struktur berulang dalam kode adalah bermakna, kode memiliki artikulasi pertama saja.
Bodrijarov termin, preuzet od Platona, koji simulakrumom naziva kopije bez originala, što je osnovni vid u kojem nalazimo tekstovi u postmodernizmu.
Ini adalah istilah Baudrillard (dipinjam dari Plato); 'simulacra' adalah 'salinan tanpa asli' - bentuk utama yang kita hadapi teks dalam kultur postmodern.
Znak koji ne sadrži bilo koji drug znak, za razliku od složenog znaka.
Sebuah tanda yang tidak mengandung tanda-tanda lain, berbeda dengan tanda yang kompleks.
Stvaranje značenja od strane ljudi (uključujući stvaranje i čitanje teksta) koje prati određene konvencije i pravila stvaranja i tumačenja.
Ini adalah arti keputusan perilaku di mana orang terlibat (termasuk produksi dan membaca teks-teks) berikut konvensi tertentu atau aturan konstruksi dan interpretasi.
Za Sosira je označitelj jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). U Sosirovoj tradiciji, označitelj je forma koju znak ima. U konteksu lingvističkih znakova, ovo je za Sosira predstavljalo nematerijalnu formu izgovorene reči - "zvučnu sliku" (psihološki otisak zvuka, utisak koji on ostavlja na naša čula).
bagi Saussure, ini adalah salah satu dari dua bagian dari tanda (yang terpisahkan, kecuali untuk tujuan analisis). Dalam tradisi Saussurean, penanda adalah bentuk tanda yang mengambil. Untuk Saussure sendiri, dalam kaitannya dengan tanda-tanda linguistik, ini berarti bentuk non-material dari kata yang diucapkan - 'suara-gambar' ('jejak psikologis suara, kesan itu membuat pada indra kita').
Za Sosira je označeno jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). Sosirovo označeno je mentalni koncept koji je predstavljen od strane oznaćitelja (nije materijalan). Ovo ne isključuju znakove u vidu fizičkih objekata ili apstraknte koncepte i fiktivne jedinice, ali označeno nije samo za sebe predstavljeno u svetu (za razliku od Pirsovog objekta). Uobičajena praksa da se prilikom tumačenja izjednačava označeno sa sadržajem (povezujući formu označitelja sa poznatim dualizmom forme i sadržaja).
Untuk Saussure, signified adalah salah satu dari dua bagian dari tanda (yang terpisahkan, kecuali untuk tujuan analisis). Saussure ditandakan adalah konsep mental yang diwakili oleh penanda (dan bukan merupakan hal material). Ini tidak mengecualikan referensi tanda-tanda untuk benda-benda fisik di dunia serta konsep-konsep abstrak dan entitas fiktif, namun signified tidak sendiri merupakan rujukan di dunia (dalam kontras dengan objek Peirce). Hal ini umum bagi penafsir berikutnya untuk menyamakan ditandakan dengan 'konten' (pencocokan bentuk penanda dalam dualisme akrab 'bentuk dan isi').
U Sosirovoj semiotici, termin značenje upućuje na vezu između označivača i označenog.
Dalam semiotika Saussurean, arti istilah mengacu pada hubungan antara penanda dan yang ditandakan.
Znak je značenjska jedinica koja predstavlja nešto drugo. Znakovi se nalaze u fizičkom obliku reči, slika, zvukova, pokreta i objekata. Znakovi nemaju značenje sami za sebe već postaju znacima kada im je dodeli značenje sa referencom ka prepoznatom kodu.
Tanda adalah unit bermakna yang ditafsirkan sebagai 'berdiri untuk' sesuatu selain dirinya sendiri. Tanda-tanda yang ditemukan dalam bentuk fisik kata-kata, gambar, suara, tindakan atau benda (bentuk fisik kadang-kadang dikenal sebagai kendaraan tanda). Tanda tidak memiliki arti intrinsik dan menjadi tanda-tanda hanya jika tanda-pengguna berinvestasi mereka dengan arti dengan mengacu pada kode yang diakui.
U nekim semiotičkim trouglovima, ovo se odnosi na osećaj stvoren od znaka ( ono što je Pirs nazvao tumač).
Dalam beberapa segitiga semiotik, ini mengacu pada pengertian yang terbuat dari tanda (apa yang disebut Peirce penafsir tersebut).
Ovi termini se koriste u kontekstu modela prenosa komunikacije da bi označili učesnike u komunikacijskom činu (gde se komunikacija predstavlja kao linearni proces "slanja" "poruke" "primaocu") Semiotičari često smatraju takve modele za redukcionističke (gde se značenje reducira/smanjuje na "sadržaj"). Glavni semiotički argument je to da modela prenosa ne uključuje semiotički pojam koda, kao i da ne uzima u obzir moguć značaj namera, odnosa, situacija i medijuma.
Dalam model transmisi komunikasi, istilah ini digunakan untuk merujuk kepada peserta dalam tindakan komunikasi (komunikasi yang disajikan sebagai suatu proses linear dari 'mengirim' pesan 'ke' penerima '). Ahli semiotik biasanya menganggap model seperti reduksionis (mengurangi arti 'konten'); keberatan semiotik utama adalah biasanya yang model transmisi tidak memiliki fitur konsep semiotik kode, tetapi keberatan terkait merujuk mengabaikan model tentang pentingnya potensi tujuan, hubungan, situasi dan medium.
Široka definisano kao nauka ili teorija o znacima, ono što je Sosir zvao "semiologijom" je nauka koja proučava ulogu znakova kao delova društvenog života. Sosirova upotreba termina semiologija datira iz 1894. godine dok je Pirs prvi put upotrebio termin semiotika 1897. godine. Semiotika nije široko prihvaćena kao formalna akademska disciplina i ne predstavlja nauku u pravom smislu. Ali nije ni samo metod analize teksta, jer uključuje teoriju i analizu znakova i praksu dodeljivanja značenja.
Longgar didefinisikan sebagai "studi tentang tanda-tanda 'atau' teori tanda ', apa Saussure disebut' semiologi 'adalah:' ilmu yang mempelajari peran tanda-tanda sebagai bagian dari kehidupan sosial '. Penggunaan Saussure tentang tanggal sémiologie istilah dari tahun 1894 dan penggunaan pertama Peirce tentang semiotik istilah pada tahun 1897. Semiotika tidak menjadi banyak dilembagakan sebagai disiplin akademis formal dan tidak benar-benar ilmu. Hal ini tidak murni metode analisis tekstual, tetapi melibatkan baik teori dan analisis tanda dan praktek-praktek penandaan.
Pirsovo trojstvo semiotičkog trougla; takođe se mogu pronaći i drugi semiotički trouglovi. Najuobičajenije alternativne promene samo nepoznatih Prisovih termina, i sastoji se od prenosa znaka, osećaja i označitelja.
Peirce triad adalah segitiga semiotik; segitiga semiotik lainnya juga dapat ditemukan. Perubahan alternatif yang paling umum hanya Peircean asing istilah, dan terdiri dari kendaraan tanda, arti dan dirujuk.
Gremas je predstavio semiotički kvadrat kao sredstvo za mapiranje logičkih konjukcija i disjunkcija u vezi sa ključnim semantičkim obeležjima u tekstu. Ako za početak povučemo horizontalnu liniju između dva uobičajeno uparena termina, kao na primer "lep" i "ružan", i posmatramo je kao gornju stranu kvadrata, semiotički kvadrat se dobija tako što njegovu donju stranu čine druge dve logičke mogućnosti - "nije ružan" i "nije lep". Semiotički kvadrat nas podseća da ne postoji samo binarna opozicija, odnosno da ako nešto nije lepo ne mora da bude ružno a da nešto što nije lepo ne mora da bude ružno.
Greimas memperkenalkan persegi semiotik sebagai sarana pemetaan konjungsi logis dan berkaitan disjunctions fitur semantik kunci dalam teks. Jika kita mulai dengan menggambar sebuah garis horisontal yang menghubungkan dua istilah akrab dipasangkan seperti 'indah' dan 'jelek', kita mengubahnya menjadi persegi semiotik dengan membuat garis atas persegi di mana dua kemungkinan logis lainnya - 'tidak jelek 'dan' tidak indah 'menempati sudut yang lebih rendah. Alun-alun semiotik mengingatkan kita bahwa ini bukan hanya oposisi biner karena sesuatu yang tidak indah tidak selalu jelek dan bahwa sesuatu yang tidak jelek tidak selalu indah.
Neograničena upotreba ograničenih elemenata se naziva semiotičkom ekonomijom u kontekstu medija. Strukturno obeležhe dvostruke artikulacije u okviru semiotičkog sistema dozvoljava da se stvori neograničen broj smislenih kombinacija koristeći ograničen broj jedinica.
Penggunaan elemen hingga tak terbatas adalah fitur yang dalam kaitannya dengan media secara umum telah disebut sebagai 'ekonomi semiotik'. Fitur struktural artikulasi ganda dalam sistem semiotik memungkinkan jumlah tak terbatas kombinasi bermakna yang akan dihasilkan dengan menggunakan sejumlah kecil tingkat rendah unit.
На нижем структурном нивоу друге артикулације, семиотички код се може делити на минималне функционалне јединице које немају значење у себи (нпр. фонема у говору или графема у писаној форми). Ове јединице нижег реда су незначењски елементи - чисто диференцијални, структурних јединица (названа по облицима Хјелмслева). То су периодичне функције у коду.
Pada tingkat (rendah) struktural dari artikulasi kedua, kode semiotik adalah dibagi menjadi unit-unit fungsional minimal yang kurang berarti dalam diri mereka (misalnya fonem dalam pidato atau grafem secara tertulis). Unit-unit yang lebih rendah nonsignifying elemen tanda - unit struktural murni diferensial (disebut figurae oleh Hjlemslev). Mereka adalah fitur berulang dalam kode.
Dijadski model znaka se bazira na podela znaka na dva neophodna sastavna dela. Sosirov modela znaka je dijadski, ali je on smatrao da je takva podela čisto analitička.
Sebuah model dyadic tanda didasarkan pada pembagian tanda menjadi dua unsur-unsur yang diperlukan. Model Saussure tentang tanda adalah model dyadic (perhatikan bahwa Saussure bersikeras bahwa pembagian seperti itu murni analitis).
Ovu uticajnu strukturalističku i fukcionalističku grupu lingvistu osnovali su 1926. godine u Pragu češki i ruski lingvisti, iako je termin "Praška škola" upotrebljen tek 1932. godine. Naistaknutiji članovi ove grupe su: Viljem Matesijus (1882-1946), Bohuslav Havranek (1893-1978), Jan Mukarovski (1891-1975), Nikolaj Trubeckoj (1890-1938) i Roman Jakobson (1896-1982).
Hal ini berpengaruh dan kelompok strukturalis fungsionalis ahli bahasa / ahli semiotik didirikan pada tahun 1926 di Praha oleh ahli bahasa Ceko dan Rusia, meskipun istilah 'Praha sekolah' tidak digunakan sampai 1932. Anggota utama dari kelompok ini termasuk: Vilem Mathesius (1882-1946), Bohuslav Havranek (1893-1978), Jan Mukarovsky (1891-1975), Nikolai Trubetzkoy (1890-1938) dan Roman Jakobson (1896-1982).
Personov model znaka ima tri elementa- predstavnika, interpretatora i predmet.
Model Peirce tentang tanda memiliki tiga elemen - representamen, penafsir dan objek.
To su tekstualni kodovi koji predstavljaju stvarnost. Oni koji se smatraju "stvarnim" (posebno na filmu i televiziji) se uobičajeno doživljavaju kao beleženja ili diretkne reprodukcije stvarnosti, pre nego predstavljanja u vidu kodova.
Ini adalah kode tekstual yang mewakili realitas. Mereka yang dianggap sebagai 'realistis' (terutama di film dan televisi) secara rutin dialami seolah-olah mereka rekaman atau reproduksi langsung realitas bukan sebagai representasi dalam bentuk kode.
U opštoj upotrebi, predstavljanje je opis nečega kroz medijum. Predstavljanje je uvek nešto što stoji umesto nečeg drugog, što semiotičari nazivaju znakom. Semiotičari se bave problematikom procesa predstavljanja.
Dalam penggunaan umum, istilah ini mengacu kepada penggambaran dari sesuatu dalam setiap media dalam bentuk teks. Namun, sebagai kamus standar mengingatkan kita, representasi adalah sesuatu yang merupakan singkatan atau di tempat sesuatu yang lain - yang tentu saja apa yang sebut ahli semiotik tanda. Semiotika foregrounds dan problematizes proses representasi.
Termin relativizam se često zloupotrebljava od strane kritičara konstruktivizma (pre svega realista, za koje on označava bilo koji epistemološki stav koji nije realizam) ili od strane samih konstruktivista koji ga koriste da označe stav gde "sve može da bude" i sa kojim oni ne žele da budu povezani. Kritičari povezuju relativizam sa ekstremnim idealizmom ili nihilizmom koji poriče postojanje realnog materijalnog sveta, što ne mora da bude slučaj. S obzirom da malo teoretičara žele da se nazivaju relativistima, teško je adekvatno definisati termin. Jedan način da se definiše je kao stav da postoji više alternativnih verzija realnosti koji mogu da se procenjuju u odnosu jedna prema drugoj a ne u odnosu prema nekom "apsolutu", stalnoj ili univerzalnoj istini, stvarnosti, smislu, znanju ili izvesnosti.
'Relativisme' Istilah ini sering salah istilah pelecehan yang digunakan oleh para kritikus konstruktivisme (terutama realis, untuk siapa itu mungkin merujuk kepada sikap epistemologis yang lain daripada realisme) atau dengan konstruktivis sendiri mengacu pada posisi dimana 'anything goes' yang mereka tidak ingin berhubungan. Kritikus relativisme mengasosiasikan dengan idealisme ekstrim atau nihilisme mengingkari eksistensi dunia material yang nyata - yang tidak selalu berarti. Sejak beberapa teoretikus memilih untuk label diri mereka relativis sulit untuk mendefinisikan istilah ini secara memadai. Salah satu karakterisasi adalah sebagai sikap bahwa ada banyak versi alternatif realitas yang hanya dapat dinilai dalam hubungan satu sama lain dan tidak dalam kaitannya dengan setiap kebenaran 'absolut', tetap dan universal, realitas, makna, pengetahuan atau kepastian.
Termin usvojen od strane Altuserovog marksizma, koji se odnosi na relativnu nezavisnost "nadstrukture" društva (uključujući ideologiju) od ekonomske (ili tehnološko-ekonomske) "osnove" (što je suprotno tradicionalnom marksističkom stavu da ovo drugo određuje prvo, što je stav sličan tehnološkom determinizmu).
Ini adalah istilah yang diadopsi dari Marxisme Althusser, dimana ia menyebut independensi relatif dari 'suprastruktur' masyarakat (termasuk ideologi) dari (atau techno-ekonomi) ekonomi 'dasar' (kontras dengan sikap marxis ortodoks bahwa yang terakhir menentukan mantan - sikap yang sama dengan determinisme teknologi).
Opredmetiti nešto znači smatrati da je relativno apstraktno označeno u stvari jedinstvena, ograničena, nediferencirana, stalna i nepromenjiva stvar, a da se njegova esencijalna priroda može uzeti zdravo za gotovo (vidi esencijalizam).
Untuk reify (atau 'hypostasize') adalah 'thingify': mengobati relatif abstrak menandakan seolah-olah satu, dibatasi, dibedakan, hal yang tetap dan tidak berubah, sifat penting dari yang dapat diambil untuk diberikan (lihat esensialisme).
Неке "рефлекивне" естетске праксе у први план стављају своју "текстуалност" - знаке њихове производње (материјале и технике које се користе), чиме се смањује транспарентност њиховог стила. Текстови у којима је поетска функција доминантна и у првом плану испред појаве и облика изражавања и подрива сваки смисао "природне" или "транспарентне" везе између означитеља и означеног.
Beberapa 'refleksif' estetika praktek latar 'tekstualitas' mereka - tanda-tanda produksi mereka (bahan dan teknik yang digunakan) - sehingga mengurangi transparansi gaya mereka. Teks di mana fungsi puitis adalah latar dominan tindakan dan bentuk ekspresi dan melemahkan rasa koneksi 'alami' atau 'transparan' antara penanda dan acuan yang.
Ovaj termin se koristi na pretpostavku da a) je neophodan uslov znaka da označitelj ima referencu (a posebno, materijalan objekat u svetu) ili b) značenje znaka se nalazi samo u referenci.
Istilah ini telah digunakan untuk merujuk pada asumsi bahwa) itu adalah kondisi yang diperlukan tanda bahwa penanda memiliki rujukan (khususnya, sebuah objek material di dunia) atau b) bahwa makna dari tanda terletak murni dalam rujukan nya.
Ono što znak obeležava. U Pirsovom trijadskom modelu znaka, to se naziva objekat. U Sosirovom dijadskom modelu znaka, referenca ne mora da postoji u svetu - samo označeno, što je koncept koji može a i ne mora da bude stvarni objekat.
yang direpresentasikan oleh tanda Dalam model triadic Peirce tentang tanda ini disebut objek. Dalam model dyadic Saussure tentang tanda rujukan di dunia ini tidak secara eksplisit fitur - hanya signified - sebuah konsep yang mungkin atau mungkin tidak merujuk ke sebuah obyek di dunia.
Ruski kulturalni semiotičar Jurij Lotman povezao je ovaj termin kako bi se odnosio na \" celokupni semiotički prostor kulture koji se dovodi u pitanje\"- može se misliti o semiotičkoj ekologiji u kojoj različiti jezici i mediji uzajamno deluju.
Para ahli semiotika budaya Rusia Yuri Lotman menciptakan istilah ini untuk merujuk kepada 'ruang semiotik seluruh budaya di pertanyaan' - itu bisa dianggap sebagai ekologi semiotik di mana bahasa yang berbeda dan media berinteraksi.
Ovaj termin je koristio Pirs da označi postupak \" značenje- razvoj\".
Istilah ini digunakan oleh Peirce untuk merujuk pada proses 'pembuatan makna'.
Sosirov termin semiologija datira iz rukopisa iz 1894. godine. Termin "semiologija" se nekad koristi da označi proučavanje znakova u Sosirovoj tradiciji (na primer, Bart, Levi-Straus, Kristeva i Bodrijar), dok se "semiotika" onda odnosi na Pirsovu tradiciju (na primer, Moris, RIčards, Ogden i Sebeok). Takoše, semiologija može da označava rad koji se fokusiran na tekstualnu analizu, dok je semiotski rad više orijentisan ka filozofiji.
Saussure istilah sémiologie tanggal dari manuskrip tahun 1894. 'Semiologi' kadang-kadang digunakan untuk merujuk pada studi oleh mereka tanda-tanda dalam tradisi Saussurean (misalnya Barthes, Levi-Strauss, Kristeva dan Baudrillard), sementara 'semiotika' kadang-kadang mengacu pada mereka yang bekerja dalam tradisi Peircean (misalnya Morris, Richards, Ogden dan Sebeok). Kadang-kadang 'semiologi' yang mengacu pada yang bersangkutan terutama dengan sementara analisis tekstual 'semiotik' mengacu untuk bekerja lebih berorientasi filosofis.
Морис дели семиотика на три гране: синтаксу, семантику и прагматику. Семантика проучава значење знакова (однос знакова и онога што означавају). Тумачење знакова од стране корисника може се такође посматрати према нивоима који одговарају поменутим гранама - семантички ниво је разумевање преферираног читања знака.
Morris semiotik dibagi menjadi tiga cabang: syntactics, semantik dan pragmatik. Semantik mengacu pada studi tentang makna tanda-tanda (hubungan tanda-tanda untuk apa yang mereka perjuangkan). Interpretasi dari tanda-tanda oleh pengguna mereka juga dapat dilihat sebagai tingkat yang sesuai dengan tiga cabang - tingkat semantik menjadi pemahaman pembacaan yang lebih baik dari tanda.
Ovaj termin se odnosi na gledište da dok jezicivariraju u svojoj površnoj strukturi, svai jezik je zasnovan na istoj unutrašnjoj univerzalnoj strukturi ili pravilima. Za razliku od lingvističkih relativista, univerzalisti vode raspravu da možemo reći šta god želimo na bilo kom jeziku, i šta god da kažemo na jednom jeziku, može uvek biti prevedeno na drugi.
Istilah ini mengacu pada pandangan bahwa, sementara bahasa bervariasi dalam struktur permukaan mereka, setiap bahasa didasarkan pada struktur universal yang sama yang mendasari atau hukum. Berbeda dengan relativisme linguistik, universalis berpendapat bahwa kita dapat mengatakan apa pun yang kita ingin mengatakan dalam bahasa apapun, dan bahwa apapun yang kita katakan dalam satu bahasa selalu dapat diterjemahkan menjadi lain.
U najekstermnijem smislu, "Sapir-Vorfpva hipoteza" se može opisati kao povezivanje dva principa - lingvistički determinizam i lingvistički relativizam. Primenom ova dva principa Vorfova ideja je da ljudi koji govore različite jezike shvataju i razmišljaju o svetu različito, jer su njihovi pogledi na svet oblikovani ili određeni jezikom kulture (ideja koju odbijaju društveni deterministi). Kritičari smatraju da se ne može reći da postoje različiti pogledi na svet samo na bazi razlika u jezičkoj strukturi.
Dalam versi paling ekstrim 'dengan hipotesis Sapir-Whorf' dapat digambarkan sebagai dua prinsip yang berkaitan terkait: determinisme linguistik dan relativisme linguistik. Menerapkan prinsip kedua, tesis Whorfian adalah bahwa orang yang berbicara bahasa yang berbeda memandang dan berpikir tentang dunia yang cukup berbeda, pandangan dunia mereka yang dibentuk atau ditentukan oleh bahasa budaya (gagasan yang ditolak oleh determinis sosial). Kritik dicatat bahwa kami tidak dapat membuat kesimpulan tentang perbedaan pandangan dunia semata-mata berdasarkan perbedaan dalam struktur linguistik.
Za Sosira, jezik je predstavljao odnosni sistem "vrednosti". On je razlikovao vrednost znaka od njegovog značenja. Znak nema "apsolutnu" vrednost sam po sebi - njegova vrednost zavisi od odnosa sa drugim znakovima unutar značenjskog sistema kao celine. Reči u različitim jezicima mogu da imaju ekvivalentna referentna značenja ali različite vrednosti jer pripadaju različitim mrežama asocijacija.
Untuk bahasa Saussure adalah sebuah sistem relasional 'nilai'. Ia membedakan nilai suatu tanda dari arti atau makna referensial. Sebuah tanda tidak memiliki 'absolut' nilai dalam dirinya - nilainya tergantung pada hubungannya dengan tanda-tanda lain dalam sistem menandakan secara keseluruhan. Kata-kata dalam bahasa yang berbeda dapat memiliki makna referensial yang setara tetapi nilai yang berbeda karena mereka termasuk ke dalam jaringan yang berbeda dari asosiasi.
Termin se uopšteno odnosi na dodeljivanje vrednosti, ali se takođe odnosi na dodeljivanje vrednosti članovima binarnih semantičkih suprotnosti, gde jedan označitelj i njegovo označeno nisu markirani (odnosno pozitivno su vrednovani) dok su drugi markirani (ili negativno vrednovani).
Longgar, istilah ini mengacu pada atribusi nilai, tetapi juga digunakan lebih khusus untuk menyebut atribusi kepada anggota oposisi biner semantik, di mana satu penanda dan yang ditandakan bertanda (dan positif valorized) sementara yang lainnya adalah ditandai (dan valorized negatif).
Dok je Sosir zasnovao generalni princip koji znakove uvek povezuje sa ostalim znakovima, unutar ovog modela odnos između označivača i označenog je stabilan i predvidljiv.
Sementara Saussure menetapkan prinsip umum bahwa tanda-tanda selalu berhubungan dengan tanda-tanda lain, dalam model-nya hubungan antara penanda dan petanda stabil dan dapat diprediksi.
Za razliku od polivokalnosti, ovo je upotreba jednog jedinog glasa kao narativnog načina unutar teksta. Univokalni tekstovi nude odabrano čitanje onoga šta predstavljaju.
Berbeda dengan polyvocality, ini adalah penggunaan suara tunggal sebagai narasi dalam modus teks. Teks univocal menawarkan pembacaan yang lebih baik dari apa yang mereka wakili.
Strukturalisti, kao što je Levi-Stros, smatraju da postoji univerzalna mentalna struktura koja se zasniva na određenim osnovnim binarnim suprotnostima. Struktura se transformiše u univerzalne strukturne obrasce u ljudskoj kutluri putem univerzalnih lingvisičkih kategorija.
Strukturalis seperti Levi-Strauss berpendapat bahwa ada struktur mental yang universal yang didasarkan pada oposisi biner tertentu mendasar. Struktur ini diubah menjadi pola struktur universal dalam budaya manusia melalui kategori linguistik yang universal.
Šifre bez artikulacije sastoje se od nizova znakova koji ne nose direktnu povezanost jedan sa drugim. Ovi znaci nisu vidljivi u povratnim kompozitionim elementima.
Kode tanpa artikulasi terdiri dari serangkaian tanda yang tidak ada hubungan langsung satu sama lain. Tanda-tanda ini tidak dibagi menjadi elemen-elemen komposisi berulang.
Tropi su retoričke \"figure govora\" kao što je metafora, metonimija, sinegdoha i ironija. Poststrukturalistički teoristi kao što su Derida, Lakan i Fukal su pridavali veliki značaj tropima.
'kiasan' retoris seperti metafora, metonymy, synecdoche dan ironi. Pascastrukturalis teoretisi seperti Derrida, Lacan dan Foucault telah diberikan kepentingan yang cukup besar untuk kiasan.
Trijadski model znaka se zasniva na podeli znaka na tri neophodna sastavna dela. Pirsov model je trijadski model.
Sebuah model triad tanda didasarkan pada pembagian tanda menjadi tiga unsur-unsur yang diperlukan. Model Peirce tentang tanda adalah model triadic.
Poznate konvencije svakodnevne upotrebe medijuma dovode do toga da se dati kodovi čine "transparentnim" a medijum "prirodnim". Ovaj medijum se od strane instrumentalista smatra za sredstvo za postizanje cilja, gde se tekst smatra za "odraz", "predstavljanje" ili "izraz". Status teksta kao teksta - tekstualnost i materijalnost - je sveden na najmanju meru. Zdravorazumski se smatra da je označeno neposredno i da je označitelj "transparentan" i čisto denotativan, kao kada se televizija ili fotografija smatraju za "prozore u svet".
Kita menjadi sangat terbiasa dengan konvensi akrab dalam penggunaan sehari-hari kita dari berbagai media bahwa kode yang terlibat sering terlihat 'transparan' dan media sendiri tampaknya netral. Media ini ditandai dengan pemikiran instrumentalis sebagai murni sarana untuk berakhir ketika teks dianggap sebagai 'refleksi', seorang 'perwakilan' atau 'ekspresi'. Status dari teks sebagai teks - "tekstualitas" dan materialitas - diminimalkan. Akal sehat mengatakan kepada kita bahwa ditandakan tanpa perantara dan penanda adalah 'transparan' dan murni denotatif, seperti ketika kita menafsirkan televisi atau fotografi sebagai 'jendela pada dunia'.
Uobičajena upotreba pojma komunikacije se zasniva na modelu prenosa u kojem "pošiljalac" "prenosi" "poruku" "primaocu" - formula koja redukuje značenje na "sadržaj" (tretirajući ga kao paket koji se dostavlja) i samim tim podstiče namerne zablude. Ovo je takođe osnova dobro moznatog modela komunikacije Šenona i Vejvera koji ne uzima u obzir značaj društvenog konteksta.
Referensi sehari-hari untuk komunikasi didasarkan pada model 'transmisi' di mana 'pengirim' 'mengirimkan' sebuah 'pesan' ke 'receiver' - formula yang mengurangi arti 'konten' (disampaikan seperti bingkisan) dan yang cenderung mendukung kesalahan yang disengaja. Ini juga merupakan dasar dari Shannon dan terkenal Model Weaver komunikasi, yang membuat penyisihan tidak untuk pentingnya konteks sosial.
Lingivistički univerzalisti smatraju da može da se kaže bilo šta na svakom jeziku i da šta god da se kaže na jednom, može da se prevede na drugi jezik. Međutim, lingivistički relativisti smatraju da je prevod sa jednog na drugi jezik u najmanju ruku problematičan a nekad i nemoguć. Neki teoretičari koriste ovaj termin kada govore o "prevođenju" neverbalizovanih misli u jezik. Neki relativisti smatraju da čak i u okviru jednog jezika svaka ponovna formulacija reči utiče na značenje - nemoguće je reći jednu istu stvar različitim rečima. Ponovna formulacija nekada menja način na koji se stvara značenje i, samim tim, oblik i sadržaj su nerazdvojivi i upotreba medijuma utiče na oblikovanje značenja.
Universalis linguistik berpendapat bahwa kita dapat mengatakan apa pun yang kita ingin mengatakan dalam bahasa apapun, dan bahwa apapun yang kita katakan dalam satu bahasa selalu dapat diterjemahkan menjadi lain. Untuk terjemahan relativis linguistik antara satu bahasa dan yang lainnya adalah setidaknya, bermasalah, dan kadang-kadang mustahil. Beberapa komentator juga menerapkan ini pada 'penerjemahan' pemikiran unverbalized ke dalam bahasa. Bahkan dalam satu bahasa, beberapa relativis menunjukkan bahwa reformulasi kata-kata memiliki implikasi makna, namun halus: adalah mustahil untuk mengatakan hal yang persis sama dalam kata-kata yang berbeda, sesuatu reformulasi mengubah cara di mana makna dapat dilakukan dengan hal itu, dan dalam pengertian ini, bentuk dan isi tidak dapat dipisahkan dan penggunaan media ini memberikan kontribusi untuk membentuk makna.
Analogno ideja Čomskog o "transformativnog gramatici", evropski strukturalisti, kao što je Levi-Straus, smatraju da su novi strukturni obrasci u kulturi nastali od prethodnih putem formalnih "pravila transformacije" na osnovu sistemskih sličnosti, jednakosti ili paralela, ili simetričnom inverzijom.
Analog dengan pengertian Chomsky 'tata bahasa transformasional', strukturalis Eropa seperti Levi-Strauss berpendapat bahwa pola struktur baru dalam budaya yang dihasilkan dari yang sudah ada melalui' aturan-aturan transformasi 'formal berdasarkan kesamaan sistematis, ekuivalensi atau paralel, atau alternatifnya, simetris inversi.
Derida smatra da se dominantni ideološki diskurs oslanja na metafizičku iluziju transcendentalnog označenog - krajnje reference u sistemu označavanja koja se posmatra kao "apsolutna i neuništiva", stabila, vanvremenska i transparentna, prethodna i nezavisna od sistema.
Derrida berpendapat bahwa wacana ideologis dominan bergantung pada ilusi metafisik dari transendental ditandakan - sebuah rujukan utama di jantung dari sebuah sistem penanda yang digambarkan sebagai 'mutlak dan tidak dapat disederhanakan', stabil, abadi dan transparan - seolah-olah independen dan sebelum untuk sistem itu.
Prema ovom gledištu, oblik i sadržaj teksta određuju kako se on "dekodira". Kritičare ovog gledišta smatraju da oni koji "dekodiraju" tekst mogu da u taj proces unesu i svoje kodove koji nisu isti kao oni koriščeni prilikom "kodiranja" teksta i koji potom oblikuju "dekodiranje".
Ini adalah sikap bahwa bentuk dan isi teks menentukan bagaimana diterjemahkan. Kritik pendirian ini berpendapat bahwa decoder dapat membawa kode teks mereka sendiri yang mungkin tidak sesuai dengan yang digunakan oleh encoder (s), dan yang dapat membentuk mereka decoding itu.
Dok se mnogi semiotički kodovi često smatraju za "tekstualne" (čitanje "sveta" kroz metaforu "teksta"), tekstualni kodovi u užem smislu čine jednu od osnovnih grupa kodova, zajedno sa društvenim i interpretativnim kodovima.
Sementara kode semiotik banyak yang diperlakukan oleh beberapa ahli semiotik sebagai 'tekstual' kode (membaca 'dunia' melalui metafora sebuah 'teks'), ini dapat dilihat sebagai membentuk satu kelompok utama dari kode, bersama kode sosial dan kode interpretatif.
U najširem smislu, tekst označava bilo šta što može da se "čita" sa značenjem. Za neke teoretičare, "svet" je "društveni tekst". Iako se čini da termin privileguje pisani tekst (deluje grafocentrično i logocentrično), većina semiotičara smatra "tekst" za sistem znakova (u obliku reči, slika, zvukova i/ili pokreta).
Paling luas, istilah ini digunakan untuk merujuk kepada sesuatu yang dapat 'dibaca' untuk berarti, untuk beberapa ahli teori, adalah 'dunia' 'teks sosial'. Meskipun istilah muncul untuk teks hak istimewa tertulis (tampaknya graphocentric dan logocentric), untuk kebanyakan ahli semiotik 'teks'adalah suatu sistem tanda (dalam bentuk kata-kata, gambar, suara dan / atau gerakan).
Иако се овај термин често тумачи као супротност структурализму, треба знати да се овај термин односи на мисаону школу која се развија касније, из односа и у односу на структурализам. Постструктурализам се гради и прилагођава структуралистичке појмове уз додавање проблематике свакоме од њих.
Sementara poststrukturalisme sering diartikan hanya sebagai 'anti-strukturalisme', perlu dicatat bahwa label mengacu pada sebuah sekolah pemikiran yang dikembangkan setelah, dari, dan dalam kaitannya dengan strukturalisme. Poststrukturalisme dibangun di atas gagasan strukturalis dan diadaptasi di samping problematising banyak dari mereka.
Oni koji odbijaju tekstualnu determinaciju ( kao poststrukturalisti) naglašavaju \"polisemičnu\" prirodu tekstova- pluralitet njihovog značenja.
Mereka yang menolak determinisme tekstual (seperti poststrukturalis) menekankan 'polysemic' sifat teks - mereka pluralitas makna.
У Јакобсоновом моделу језичке комуникације, доминација било ког од шест фактора унутар исказа одражава другачију функцију језика. Код исказа у којима је поетска функција доминантна (на пример, у књижевним текстовима), језик тежи да буде више "непрозиран" од конвенционалне прозе у наглашавању означитеља и медија (и њихове материјалне представе), или форме, стила или кода бар онолико колико је било које означено, садржај, 'порука' или референтно значење.
Dalam model Jakobson dari komunikasi linguistik dominasi salah satu dari enam faktor dalam ucapan mencerminkan fungsi bahasa yang berbeda. Dalam ucapan-ucapan di mana fungsi puitis dominan (misalnya dalam teks-teks sastra), bahasa cenderung lebih 'buram' daripada prosa konvensional dalam menekankan penanda dan menengah (dan materialitas mereka), atau bentuk, gaya atau kode setidaknya sebanyak apapun konten, menandakan, 'pesan' atau referensial makna.
За Хјелмслева и Барта, су означитељи У авиону изражавања су: супстанца изражавања (што је укључивало физичке материјале медијума - нпр слике и звукове) и облик изражавања (која је обухватала формалну синтаксичку структуру, техника и стил).
Untuk Hjlemslev dan Barthes, penanda pada bidang ekspresi adalah: substansi ekspresi (yang termasuk bahan fisik media - misalnya gambar dan suara) dan bentuk ekspresi (yang meliputi struktur sintaksis formal, teknik dan gaya).
За Хјелмслев и Барта, означитељи испред садржаја су: суштина садржаја (што је укључивало "људски садржај", текстуални свет, предмет и жанр) и форму садржаја (што је укључивало семантичку структуру и тематску структуру - укључујући нарације).
Untuk Hjlemslev dan Barthes, yang ditandakan pada bidang konten adalah: substansi isi (yang termasuk 'isi manusia', dunia tekstual, subyek dan genre) dan bentuk konten (yang meliputi struktur semantik dan struktur tematik - termasuk narasi).
Neobrađene fotografije i filmske slike su indeksirane, pre nego ikoničke - iako se mogu zvati i ikoničkim indeksima. Fotografska slika je indeks u pogledu svetla na fotografskoj emulziji. Indeksirani karakter fotografije podstiče posmatrača da ih smatra za "objektivne" i transparentne snimke "stvarnosti".
Gambar foto dan filmis diedit adalah indexical bukan hanya ikon - meskipun Anda bisa sebut 'indeks ikon (atau indeks)' mereka. Sebuah gambar fotografi merupakan indeks dari pengaruh cahaya pada emulsi fotografi. Karakter indexical foto mendorong penterjemah untuk memperlakukan mereka sebagai 'obyektif' dan catatan transparan 'realitas'.
Bart je smatrao da su fotografije "poruke bez koda". Međutim, iako su fotografije indeksirane (kao i ikoničke), fotografija podrazumeva prevod sa tri dimenzije na dve. To ima za posledicu da mnogi semiotičari govore o "čitanju fotografija".
Pada satu kesempatan, Barthes menegaskan bahwa foto adalah 'pesan tanpa kode'. Namun, meskipun foto-foto yang indexical (serta ikon) fotografi melibatkan terjemahan dari tiga dimensi menjadi dua, serta banyak praktek representasional variabel. Akibatnya, beberapa ahli semiotik merujuk ke 'foto membaca'.
Налазе се на овом списку као врста кодова за тумачење. Неки семиотичари сматрају сензорну перцепцију кодом. Срећу се разни аргументи, поготову: а) тумачење се не може одвојити од опажања; б) људски перцептивни апарат се разликује од оног код других организама и, наводно, зато различите врсте заузимају различите перцептивне реалности; и/или в) чак и унутар људске врсте постоје социо-културне и подкултурне разлике, као и разлике у перцепцији околине.
Ini diklasifikasikan disini sebagai jenis kode interpretatif. Beberapa ahli semiotik menganggap persepsi indera sebagai kode. Berbagai argumen yang dihadapi, khususnya: interpretasi) yang tidak dapat dipisahkan dari persepsi; b) bahwa aparat persepsi manusia berbeda dari organisme lain dan jadi mungkin spesies yang berbeda menghuni realitas persepsi yang berbeda, dan / atau c) yang bahkan di dalam manusia spesies, bahwa ada perbedaan sosial-budaya, sub-budaya dan lingkungan hidup dalam persepsi.
Materijalizam je anti-idealističko i anti-esencijalističko gledište koje kritikuje esencijalističku apstraktnost, postvarivanje i formalističko redukovanje supstance na formu i odnose. On je realističan u smislu da se svet posmatra kao nešto što ima svoju volju nezavisno od naših namera. Materijalisti (nekad nazivani i kulturalni materijalisti) naglašavaju stvari kao što su tekstualna predstava materijalnih uslova u društvenoj stvarnosti (kao što su siromaštvo, bolest i eksploatacija), društveno-kulturni i istorijski događaji sa značajnim posledicama i specifičnost i fizička obeležja medija i znakova (potisnutih u transparentnosti dominantnih kodova estetskog realizma).
Materialisme adalah seorang idealis anti-dan anti-esensialis posisi yang mengkritik abstraksi esensialis dan reifikasi dan pengurangan formalis substansi dengan bentuk dan hubungan. Hal ini realis bahwa dunia dipandang sebagai memiliki yang bandel sendiri yang menolak niat kami. Materialis (kadang-kadang disebut materialis budaya) menekankan hal-hal seperti representasi tekstual dari kondisi-kondisi material dari realitas sosial (seperti kemiskinan, sakit dan eksploitasi), kontingensi sosial-budaya dan sejarah praktik menandakan, dan spesifisitas dan sifat fisik media dan tanda-tanda (ditekan dalam transparansi kode dominan realisme estetika).
Za razliku od lične komunikacije ("jedan ka jednom" komunikacije), ovaj termin se obično koristi da označi "jedan ka mnogima" komunikaciju, iako ova distinkcija često ne uzima u obzir značaj komunikacije u malim grupama (nije ni ka "jednom" ni ka "mnogima"). Dok masovna komunikacije može da postoji "uživo" ili zabeleženo, ona je pre svega asinhrona - dvosmerna komunikacija uživo putem masovnih medija se dešava samo u izuzetni slučajevima kao što su radio i televizijska uključenja (što podrazumeva ličnu komunikacija koja je potom emitovana).
Berbeda dengan komunikasi antar pribadi (komunikasi 'satu-ke-satu'), istilah ini biasanya digunakan untuk merujuk kepada komunikasi 'satu-ke-banyak', meskipun dictinction ini cenderung mengabaikan pentingnya komunikasi dalam kelompok kecil (tidak 'satu 'atau' banyak '). Sementara komunikasi massa dapat 'hidup' atau direkam, ini terutama asinkron - hidup dua arah komunikasi melalui media massa terjadi hanya dalam kasus khusus seperti radio atau televisi 'telepon-in' (yang melibatkan komunikasi interpersonal yang kemudian disiarkan) .
Derida koristi ovaj termin da označi "metafiziku prisustva" u zapadnoj kulturi - posebno njen fonocentrizam i njeno građenje na temelju mitski obeleženog transcendenta. Logocentrizam može takođe da se odnosi na tipično nesvesnu predrasudu prilikom tumačenja koja privileguje ligvističku komunikaciju naspram "ne-verbalnih" formi komunikacije i izraza i naspram neverbalizovanih osećanja; logocentrizam privileguje oči i uši naspram drugih čula kao što je dodir.
Derrida menggunakan istilah ini untuk mengacu pada "metafisika kehadiran" dalam budaya Barat - khususnya di phonocentrism, dan landasan pada 'transenden menandai' sebuah mitos. Logosentrisme juga dapat merujuk kepada bias penafsiran biasanya tak sadar yang hak komunikasi linguistik atas 'non-verbal' revealingly bernama bentuk komunikasi dan ekspresi, dan lebih dari perasaan unverbalized; hak logosentrisme baik mata dan telinga atas modalitas sensorik lain seperti sentuhan.
Zabluda da se značenje teksta nalazi u tekstu i da je potpuno njime određeno, tako da sve što čitalac treba da uradi je da "izvuče" iz znakova u okviru teksta. Ovaj stav ignoriše značaj tumačenja preko datih informacija i ograničava razumevanje na dekodiranje (u najužžem smislu) tekstualnih obeležja (bez referenci na kodove).
Kekeliruan bahwa makna teks yang terkandung di dalamnya dan benar-benar ditentukan oleh sehingga semua pembaca harus lakukan adalah untuk 'mengambil' makna ini dari tanda-tanda di dalamnya. Sikap ini mengabaikan pentingnya 'melampaui informasi yang diberikan' dan membatasi pemahaman untuk decoding (dalam arti sempit) sifat tekstual (bahkan tanpa referensi untuk kode).
Prema lingvističkom determinizmu, naša mišljenja (ili pogledi na svet) su određeni jezikom - korišćenjem verbalnog jezika i/ili gramatičkih struktura, semantičkih distinkcija i ugrađenih ontologija u okviru jezika. Umereniji stav je da je mišljenje "pod uticajem" jezika, pre nego određeno njime: to je dvosmerni proces, tako da je i vid jezika koji koristimo pod uticajem načina na koji posmatramo svet.
Menurut determinis linguistik pemikiran kita (atau 'pandangan dunia') ditentukan oleh bahasa - dengan penggunaan yang sangat bahasa verbal dan / atau oleh struktur-struktur tata bahasa, perbedaan semantik dan ontologi inbuilt dalam sebuah bahasa. Sebuah sikap yang lebih moderat adalah bahwa berpikir mungkin 'dipengaruhi' daripada tak terhindarkan 'ditentukan' oleh bahasa: ini adalah proses dua arah, sehingga jenis bahasa yang kita gunakan juga dipengaruhi oleh cara kita melihat dunia.
Medij kao što je televizija ili film se smatraju za "jezike" od strane nekih semiotičara, iako to mnogi osporavaju. Semiotičari se često prema filmu, televiziji, radio programima, reklamnim plakatima i sličnom, odnose kao prema "tekstovima" i "čitanju" medija kao što su televizija i fotografije. Ligvistički model često navodi semiotičare da tragaju za jedinicama analize audio-vizualnog medija, koje su analogne onima koje se koriste u ligvistici.
Media seperti televisi dan film dianggap oleh beberapa ahli semiotik sebagai seperti 'bahasa' (meskipun ini diperebutkan oleh orang lain). Ahli semiotik umumnya mengacu pada film, televisi dan program radio, poster iklan dan sebagainya sebagai 'teks', dan untuk 'membaca' media seperti televisi dan foto. Model linguistik sering menyebabkan ahli semiotik ke pencarian untuk unit analisis di media audio-visual yang analog dengan yang digunakan dalam linguistik.
Termin se koristi da označi korespodenciju, paralele ili sličnosti u karakteristikama, obrascima ili vezama između a) dve različite strukture, b) strukturnih elemenata dve različite strukture i c) strukturnih elemenata na različitim nivoima unutar jedne strukture. Neki teoretičari koriste termin homologija na isti način.
Istilah ini digunakan untuk merujuk kepada korespondensi, paralel, atau kesamaan dalam, pola sifat atau hubungan dari) dua struktur yang berbeda, b) unsur-unsur struktural dalam dua struktur yang berbeda dan c) elemen struktur pada tingkat yang berbeda dalam struktur yang sama. Beberapa ahli teori menggunakan homologi istilah dalam banyak cara yang sama.
Ironija je retorički trop. To je vid duplog znaka, gde je "bukvalni znak" kombinovan sa drugim znakom koji obično ima suprotno značenje. Takođe, umanjivanje i preterivanje mogu da budu vid ironije.
Ironi adalah kiasan retoris. Ini adalah semacam tanda ganda di mana "tanda literal 'menggabungkan dengan yang lain biasanya tanda untuk menandai makna berlawanan. Namun, pernyataan dan berlebihan juga dapat ironis.
За разлику од термина интертекстуалност, који се обично користи за однос са другим текстовима, слична врста везе је оно што се може назвати интратекстуалношћу: стварање унутрашњих односа у оквиру текста. У оквиру једног кода (на пример, фотографски код), ово могу бити једноставне синтагматске везе (на пример, веза једне слике једне особе са другом на истој фотографији).
Sementara intertextuality panjang biasanya digunakan untuk merujuk ke link ke teks lain, semacam link terkait apa yang mungkin disebut 'intratextuality' - yang melibatkan hubungan internal dalam teks. Dalam kode tunggal (misalnya kode fotografi) ini akan hanya hubungan sintagmatik (misalnya hubungan gambar dari satu orang ke orang lain dalam foto yang sama).
Semiotički pojam intertekstualnost (Kristeva) je u vezi sa poststrukturalističkim teoretičarima. Intertekstualnost se odnosi na različite veze u vidu forme i sadržaja između tekstova. Svaki tekst postoji u odnosu sa drugim tekstovima. Iako se retko govori o povezanosti tekstova, oni se više oslanjaju jedni na druge neko na njihove stvaraoce.
Gagasan semiotik diperkenalkan oleh Kristeva intertextuality berhubungan terutama dengan teori pascastrukturalis. Intertextuality mengacu pada berbagai link dalam bentuk dan isi yang mengikat teks ke teks lain. Setiap ada teks dalam hubungannya dengan orang lain. Meskipun utang dari teks ke teks lain jarang diakui, teks berutang lebih pada teks-teks lain daripada pembuat mereka sendiri.
Termin, korišćen od strane Džonatana Potera, odnosi se na interpretativne i tekstualne kodove koji su na raspolaganju interpretativnoj zajednici i koji joj nude mogućnost razumevanja, kao i mogućnost stvaranja teksta koristeći se ovim kodovima (tamo gde korisnik koda ima odgovarajući simbolički kapital).
Istilah ini, yang digunakan oleh Jonathan Potter, mengacu pada kode dan kode tekstual interpretatif tersedia bagi mereka dalam masyarakat interpretatif yang menawarkan mereka potensi untuk memahami dan juga - di mana kode-pengguna memiliki modal simbolik yang sesuai - untuk menghasilkan teks yang mempekerjakan kode ini .
Ljudi koji dele iste kodove su članovi "interpretative zajednice" - termin koji je uveo kniževni teoretičar Stenli Fiš kako bi obuhvatio i pisce i čitaoce određene vrste teksta.
Mereka yang berbagi kode same adalah anggota dari 'komunitas penafsiran' yang sama - sebuah istilah yang diperkenalkan oleh teori Ikan Stanley sastra untuk merujuk kepada kedua 'penulis' dan 'pembaca' dari genre tertentu dari teks (tapi yang dapat digunakan lebih luas untuk mengacu kepada mereka yang berbagi kode apapun).
Iako mnogi semiotički kodovi mogu da se smatraju za interpretativne, oni predstavljaju jednu od osnovnih grupa kodova, pored društvenih i tekstualnih.
Meskipun banyak kode semiotik dapat dilihat sebagai kode interpretatif, ini dapat dilihat sebagai membentuk satu kelompok utama dari kode, bersama kode sosial dan kode tekstual.
U Pirsovom modelu znaka, interpretant nije interpretator već smisao koji znak daje. Pirs ne uključuje interpretatora neposredno u trijadu, iako naglašava interpretativni proces semioze.
Dalam model Peirce tentang tanda, penafsir tidak seorang penerjemah melainkan masuk akal dari tanda. Peirce tidak fitur penerjemah langsung di triad nya, meskipun ia tidak menyoroti proses interpretatif dari semiosis.
У контрасту јавној (и "масовној") комуникацији (обраћање једне особе многим особама), овај термин се често користи за комуникацију "један на један", иако овакво разликовање превиђа важност комуникације у малој групи.
Berbeda dengan komunikasi massa (komunikasi 'satu-ke-banyak'), istilah ini biasanya digunakan untuk merujuk kepada komunikasi 'satu-ke-satu', meskipun perbedaan ini cenderung mengabaikan pentingnya komunikasi dalam kelompok kecil (tidak 'satu 'atau' banyak ').
Interpelacije je Altuserov termin koji opisuje mehanizam gde je ljudski subjekat sačinjen od unapred datih struktura (strukturalistički stav). Ovaj koncept su koristili marksistički teoretičari medija da objasne ideološku funkciju tekstova masovnih medija.
Interpelasi adalah istilah Althusser untuk menjelaskan mekanisme dimana subjek manusia adalah 'merupakan' (dibangun) oleh pra-diberikan struktur (sikap strukturalis). Konsep ini digunakan oleh teoretisi Marxis media massa untuk menjelaskan fungsi ideologis dari teks-teks media massa.
Namerna zabluda (definisana od strane književnih teoretičara Vimsata i Birdslija) podrazumeva povezivanja značenja teksta sa namerama autora. Iako ovi teoretičari smatraju da se značenje nalazi unutar teksta, drugi teoretičari koji ne dele njihov stav odbacuju namere autora u kontekstu značenja.
Kesalahan yang disengaja (diidentifikasi dengan Wimsatt teori sastra dan Beardsley) melibatkan berkaitan makna teks yang niat penulisnya. Meskipun teori dianggap arti sebagai yang berada dalam teks, beberapa teoretisi lain tidak berbagi sudut pandang literalis mereka juga menolak niat penulis dalam kaitannya dengan makna.
Kada označitelj nije samo arbitraran već je u određenom obliku u direktnoj vezi sa označenim (fizičkoj ili uzročnoj) - ova veza se može uočiti ili zaključiti (na primer, dim, vetrokaz, termometar, sat, otisak, kucanje, puls, svrab, bol) (Pirs).
Sebuah mode di mana penanda tidak murni sewenang-wenang tetapi secara langsung dihubungkan dalam beberapa cara (fisik atau kausal) ke signified - link ini dapat diamati atau disimpulkan (misalnya asap, baling-baling, termometer, jam, roh-tingkat, jejak, sidik jari, mengetuk pintu, denyut nadi, ruam, nyeri) (Peirce).
Termin je koristio Kristijan Mec da označi kinematografski označitelj. Termin se koristi u više od jednog značenja. Kinematografski označitelj je "imaginarni" jer je opažajno transparentan i sugeriše neposredno prisustvo njegovog odsutnog označenog - osobina koja se smatra za osnovu snage kinematografije.
Istilah ini digunakan oleh Christian Metz untuk merujuk pada penanda sinematik. Istilah ini digunakan di lebih dari satu arti. Penanda sinematik adalah 'imajiner' berdasarkan transparansi persepsi jelas yang menunjukkan adanya unmediated dari absen yang ditandakan - fitur secara luas dianggap sebagai kunci kekuatan bioskop.
