Company: Others
Created by: federica.masante
Number of Blossarys: 31
English (EN)- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
Dijadski model znaka se bazira na podela znaka na dva neophodna sastavna dela. Sosirov modela znaka je dijadski, ali je on smatrao da je takva podela čisto analitička.
Un modelo diádico del signo se basa en una división del signo en dos elementos constitutivos y necesarios. El modelo del signo de Saussure es un modelo diádico (nótese que Saussure insistió en que tal división es puramente analítica).
To su tekstualni kodovi koji predstavljaju stvarnost. Oni koji se smatraju "stvarnim" (posebno na filmu i televiziji) se uobičajeno doživljavaju kao beleženja ili diretkne reprodukcije stvarnosti, pre nego predstavljanja u vidu kodova.
Estos son los códigos de texto que representan la realidad. Aquellos que se perciben como "realistas" (sobre todo en el cine y la televisión) se experimentan rutinariamente como si fueran grabaciones o reproducciones directas de la realidad más que como si fueran representaciones en forma de códigos.
U opštoj upotrebi, predstavljanje je opis nečega kroz medijum. Predstavljanje je uvek nešto što stoji umesto nečeg drugog, što semiotičari nazivaju znakom. Semiotičari se bave problematikom procesa predstavljanja.
De forma general, este término se refiere a la representación de algo a través de cualquier medio en forma de texto. Sin embargo, como los diccionarios estándar nos recuerdan, una representación es algo que representa a o se pone en lugar de otra cosa - que por supuesto es lo que los semióticos llaman un signo. La semiótica pone en primer plano la problemática del proceso de representación.
Termin relativizam se često zloupotrebljava od strane kritičara konstruktivizma (pre svega realista, za koje on označava bilo koji epistemološki stav koji nije realizam) ili od strane samih konstruktivista koji ga koriste da označe stav gde "sve može da bude" i sa kojim oni ne žele da budu povezani. Kritičari povezuju relativizam sa ekstremnim idealizmom ili nihilizmom koji poriče postojanje realnog materijalnog sveta, što ne mora da bude slučaj. S obzirom da malo teoretičara žele da se nazivaju relativistima, teško je adekvatno definisati termin. Jedan način da se definiše je kao stav da postoji više alternativnih verzija realnosti koji mogu da se procenjuju u odnosu jedna prema drugoj a ne u odnosu prema nekom "apsolutu", stalnoj ili univerzalnoj istini, stvarnosti, smislu, znanju ili izvesnosti.
El término "relativismo" es con frecuencia, ya sea un insulto usado por los críticos del constructivismo (en particular los realistas, para los que puede referirse a cualquier postura epistemológica distinta de realismo) o por los mismos constructivistas cuando se refieren a la postura del "todo vale" con la que no quieren que se les relacione. Los críticos asocian relativismo con un idealismo extremo o nihilismo que niega la existencia de un mundo material verdadero, lo cual no necesariamente se vincula. Debido a que pocos teóricos eligen etiquetarse a sí mismos como relativistas, es difícil definir adecuadamente el término. Una caracterización es como la postura en la que existen numerosas versiones alternativas de la realidad que sólo pueden evaluarse en relación con las demás y no en relación con cualquier verdad "absoluta", fija y universal, realidad, sentido, conocimiento o certeza.
Termin usvojen od strane Altuserovog marksizma, koji se odnosi na relativnu nezavisnost "nadstrukture" društva (uključujući ideologiju) od ekonomske (ili tehnološko-ekonomske) "osnove" (što je suprotno tradicionalnom marksističkom stavu da ovo drugo određuje prvo, što je stav sličan tehnološkom determinizmu).
Este es un término adoptado del marxismo althusseriano, que se refiere a la independencia relativa de la "superestructura" de la sociedad (incluyendo la ideología) de la "base" económica —o tecno-económico— (en contraste con la postura marxista ortodoxa donde esta última determina a la otra- una posición similar a aquella del determinismo tecnológico).
Opredmetiti nešto znači smatrati da je relativno apstraktno označeno u stvari jedinstvena, ograničena, nediferencirana, stalna i nepromenjiva stvar, a da se njegova esencijalna priroda može uzeti zdravo za gotovo (vidi esencijalizam).
Cosificar (o "hipostasiar") es "materializar": el tratamiento de un significado relativamente abstracto como si fuera algo simple, limitado, no diferenciado, fijo e invariable; la naturaleza esencial de lo que podría darse por sentado (ver Esencialismo).
Неке "рефлекивне" естетске праксе у први план стављају своју "текстуалност" - знаке њихове производње (материјале и технике које се користе), чиме се смањује транспарентност њиховог стила. Текстови у којима је поетска функција доминантна и у првом плану испред појаве и облика изражавања и подрива сваки смисао "природне" или "транспарентне" везе између означитеља и означеног.
Algunas prácticas "reflexivas" ascéticas destacan por su "textualidad" - los signos de su producción (los materiales y las técnicas empleadas) - reduciendo así la transparencia de su estilo. Textos en los que la función poética es dominante en primer plano el acto y la forma de expresión y socavan cualquier sentido de una conexión "natural" o "transparente" entre un significante y un referente.
Argument da je "stvarnost" ili "svet" makar delimično stvoren jezikom (ili drugim medijima) insistira na primatu označitelja - sugerišući da je označeno oblikovano označiteljem pre nego obratno. Neki teoretičari naglašavaju materijalnost označitelja.
El argumento de que "la realidad" o "el mundo" está en parte creado por el lenguaje (y otros medios) que usamos insiste en la prioridad del significante: sugiere así que el significado se adapta a el significante en vez de al contario. Algunos teóricos enfatizan la materialidad del significante.
Prema ovoj naivnoj realističkoj filozofskoj poziciji, jezik je jednostavno nomenklatura- reči su prosto imena za pre postojeće predmete ( za neke, ovo može uključivati imaginarne stvari i koncepte kao i fizičke predmete).
Según esta cándida y realista postura filosófica, el lenguaje es simplemente una nomenclatura - las palabras son simples nombres para cosas pre-existentes (para algunos, esto puede incluir cosas y conceptos imaginarios así como objetos físicos).
Maršal Mekluan (1911-1980) je bio kanadski književni naučnik koji je imao kultni status medijskog gurua 1960-ih godina. Mekluanizam je termin koji se koristi za njegovu ideju da "medijum je poruka", koja je nosila u sebi najmanje četiri očigledna značenja: a) da medijum oblikuje sadržaj (u suštini, da priroda medijuma implicira vrstu iskustva koja će se doživeti sa njim), b) da je korišćenje medijuma od važnosti samo za sebe (naime, da su gledanje televizije i čitanje knjiga iskustva za sebe nezavisno od sadržaja), c) da je "poruka" medijuma "uticaj" koji ona ima na društvo i d) da je "poruka" medijuma njegova transformacija u opažajne navike korisnika.
Marshall McLuhan (1911-1980) fue un erudito de las letras canadiense que disfrutó de un estatus de culto internacional como gurú mediático en los años 60. "Mcluhanismo" es un término que se utiliza a veces para referirse a la noción de que "el medio es el mensaje", el cual tiene al menos cuatro significados aparentes: a) que el medio se adapta a su contenido (p. ej., que la naturaleza de cualquier medio tiene implicaciones con la clase de experiencias que pueden ser así manejadas de mejor manera); b) que usar un medio es importante en sí mismo (p. ej., ver la tele o leer libros son ya experiencias por sí solas sin tener en cuenta su contenido explícito); c) que el "mensaje" de un medio representa el "impacto" que este tiene en la sociedad; d) que el "mensaje" de un medio es la transformación que realiza de los hábitos de percepción de sus usuarios.
Koncept markiranosi je predstavio Jakobson i primenjuje se na polove paradigmatske suprotnosti (na primer, učenik/učenica). Upareni označitelji (kao što su muško/žensko) se sastoji od nemarkiranog oblika (u ovom slučaju "učenik") i markiranog oblika (u ovom slučaju "učenica"). Markirani označitelj se ističe preko određene semiotičke karakteristike (u ovom slučaju nastavak -a). Markirani i nemarkirani status se ne odnosi samo na označitelje već i na njihovo označeno.
El concepto de diferenciación que introdujo Jakobson se puede aplicar a los polos de oposición paradigmática (ex: masculino/femenino). Los pares significantes (como masculino/femenino) tienen una forma "no marcada" (en este caso, los términos masculinos) y una forma "marcada"(en este caso, los términos femeninos). El significante"marcado" se distingue por ciertas características semióticas especiales (en este caso que se añada una fe- inicial) Un estatus marcado o no marcado afecta no sólo a los significantes, sino también a los significados.
Esencijalisti smatraju da određeno označeno predstavlja zasebnu, nezavisnu jedinicu koja ima objektivno postojanje i suštinske karakteristike i koja se može definisati kao vid apsolutne, univerzalne i transistorijske "suštine" ili "esencije". Ovakvo označeno (kao što je "stvarnost", "istina", "značenje", "činjenice", "um", "svest", "priroda", "lepota", "pravda", "sloboda") ima ontološki status u kom ono postoji "pre jezika". U odnosu prema ljudima, taj pojam je u vezi sa stavom da ljudska bića (ili posebna kategorija ljudi) imaju inherentnu, nepromenjivu i zasebnu prirodu koja može da bude "otkrivena" (ako se govori o ženama i muškarcima u ovom kontekstu, to je biološki essencijalizam). Ovaj stav poznat i kao humanizam (koji je duboko ukorenjen u zapadnoj kulturi) je esencijalistički jer se pretpostavlja da pojedinac ima "unutrašnje ja" ("ličnost", "stavove" i "mišljenja") koje je stabilno, koherentno, konzistentno, jedinstveno, autonomno i koje određuje naše ponašanje. Buržoaska ideologija je esencijalistička jer karakteriše društvo terminima kao što su "slobodni pojedinac", čija unapred data esencija može biti "talenat", "efikasnost", "lenjost" ili "raskalašnost".
Los esencialistas manifiestan que ciertos significados son entidades distintas y autónomas con propiedades esenciales y con una existencia objetiva que se pueden definir en términos de alguna clase de "esencia" absoluta, universal y transhistórica. Tales significados (como "Realidad", "Verdad", "Significado", "Hechos", "Mente", "Consciencia", "Naturaleza", "Belleza", "Justicia", "Libertad") están dotados de un estatus ontológico en el cual existen "antes que" el lenguaje. En relación con las personas, el término se refiere a una postura en la que los seres humanos (o una categoría específica de gente, tal como "las mujeres") poseen una naturaleza inherente, inmutable y distintiva que se puede "descubrir" (decir esto de mujeres u hombres, por ejemplo, es esencialismo bilológico). La postura conocida como "humanismo" (la cual está bien asentada en la cultura Occidental) es esencialista, ya que se basa en la suposición de que el individuo posee un "ser interno" ("personalidad", "aptitudes" y "opiniones") el cual es estable, coherente, firme, unificado y autónomo y el cual determina nuestro comportamiento. La ideología burguesa es esencialista al caracterizar la sociedad en términos de individuos "libres" cuyas esencias preasignadas incluyen "talento", "eficiencia", "pereza" o "derroche".
(Овај термин још увек није широко прихваћен). Графоцентризам је често несвесно преводилачко давање предности писању над говором. Давање предности писаним или штампаним речима се блиско повезује са рангирањем слике изнад звука, ока изнад уха, што се зове "окуларцентризам".
Grafocentrismo o escritocentrismo es un prejuicio interpretativo típico en el cual se favoree el lenguaje escrito sobre el oral. Los prejuicios a favor de la palabra escrita o impresa se asocian muy estrechamente con la clasificación de la vista sobre el sonido, y el ojo sobre el oído, que ha venido a llamarse "ocularcentrismo"
Hermes je bio Grk koji je dostavljao i tumačio poruke. Termin hermeneutika se četo koristi prikaže interpretaciju teksta. Giro ju je upotrebljavao kako bi uputio na relativno otvoren, slobodan i često nesvetstan sistem implicitnih interpretativnih postupaka za razliku od formalnijeg i eksplicitnijeg karaktera koda.
Hermes era el dios griego que entregaba e interpretaba mensajes. El término "hermenéutica" se utiliza a menudo para referirse a la interpretación de los textos. Guiraud lo utiliza para referirse a un sistema relativamente abierto, informal y a menudo subconsciente de prácticas de interpretación implícitas, en contraste con el carácter más explicito y formal de un código.
Ovaj termin se koristi na pretpostavku da a) je neophodan uslov znaka da označitelj ima referencu (a posebno, materijalan objekat u svetu) ili b) značenje znaka se nalazi samo u referenci.
Este término se ha utilizado para referirse a la asunción a) no es una condición necesaria de una señal de que el significante tiene un referente (en particular, un objeto material en el mundo) o b) que se encuentra el significado de un signo puramente en su referente.
Figura govora koja uključuje zamenu dela za celinu, rod za vrstu ili obrnuto.
Una metáfora que implica la sustitución de la pieza para el género entero, por especies o viceversa.
Ono što znak obeležava. U Pirsovom trijadskom modelu znaka, to se naziva objekat. U Sosirovom dijadskom modelu znaka, referenca ne mora da postoji u svetu - samo označeno, što je koncept koji može a i ne mora da bude stvarni objekat.
Lo que el signo 'significa'. En el modelo triádico de Peirce del signo esto se llama el objeto. En el model diádico de Saussure un referente en el mundo no se presenta explícitamente -solamente el significado- un concepto que puede o noreferirse a un objeto en el mundo.
Prenosne šifre imaju ono što teoristi informacije nazivaju visok stepen reduncancije- tekstovi koriste šifre koje su strukturalno jednostavne i ponavljaju se ( \"preko šifrirane\")
Los códigos de transmisión tienen lo que los teóricos llaman información a un alto grado de redundancia - textos que utilizan dichos códigos son estructuralmente simples y repetitivos ('sobrecodificada').
Док "здрав разум" сугерише да реалност постоји пре, а и ван значења, према конструктивистима (који се односе на "изградњу реалности") "реалност има ауторе" и оно што доживљавамо као стварност је скуп кодова који представљају свет; реалности се праве и нису дате како бисмо их "открили". "Стварност" је сачињена од представа.
Mientras que el 'sentido común' sugiere que la realidad existe antes y fuera de significación, según los constructivistas (que se refieren a 'la construcción de la realidad'), 'la realidad tiene autores' y lo que experimentamos como realidad son un conjunto de códigos que representan el mundo; realidades son hechas, no dadas o 'descubiertas'. 'La realidad' se construye en las representaciones.
Филозофски (посебно епистемиолошки) став о томе "шта је стварност?" За оне који су блиски филозофском реализму, објективна и схватљива реалност неспорно постоји "изван" нас и независно од наших средстава схватања - постоје добро дефинисани објекти у свету који имају наслеђене особине и фиксне односе једни са другима у сваком тренутку. Реалисти обично признају да је "друштвена стварност" више субјективна од "физичке реалности" (која се посматра као циљ).
Una postura filosófica (específicamente epistemológica) respecto a '¿Qué es real?' Para aquellos que atraídos por el realismo filosófico, una realidad objetiva y cognoscible existe indiscutiblemente 'fuera' de nosotros e independientemente de nuestras formas de comprenderlo - hay objetos bien definidos en el mundo que tienen propiedades inherentes y relaciones fijas entre el uno y el otro en cualquier instante. Los realistas generalmente reconocen que 'la realidad social' es más subjetiva que la 'realidad física' (que es vista como objetiva).
Upotreba ovog termina uglavnom varira kroz estetske pokrete, teoretske okvire i medije sa kojima se povezuje - tako da postoji više različitih "realizama", iako je uobičajeni realistički cilj da "pokaze stvari onakvim kakve zaista jesu" (ideja koja nema smisla za konstruktiviste). U svakodnevnoj upotrebi, "realističke" predstave su one koje se tumače kao verne stvarnosti.
El uso de este término varía principalmente con relación a los varios movimientos estéticos, marcos teóricos y medios con los cuales se asocia - así que hay muchas diferentes 'realismos', aunque es una meta realista común ' Mostrar las cosas como realmente son' (una noción sin sentido a un constructivista). En uso diario las representaciones 'realistas' son las que se interpretan como 'fieles a la vida misma, 'en cierto sentido .
Иако ови термини изгледају графоцентрични и логоцентрични, они се често користе у семиотици када се говори о "текстовима" и њиховим корисницима, без обзира на медиј. Писци и читаоци су понекад називају кодери и декодери; неки коментатори такође користе термине ствараоци и корисници у ширем смислу (да се избегне давање предности одређеном медију).
Mientras que estos términos parecen ser grafocéntricos y logocéntricos, en semiótica a menudo sirven para referirse a términos generales a 'textos' y sus usuarios, independientemente del medio. A veces se denominan a los lectores y escritores como codificadores y decodificadores; algunos comentaristas también utilizan los términos fabricantes y usuarios en este sentido amplio (para evitar privilegiar un medio particular).
Ово је термин који Стјуарт Хол први користи као однос према вестима на телевизији и тренутним програмима, али који се често примењује и на друге врсте текстова. Читаоци неког текста се усмеравају на преферирано читање и од "непожељног декодирања" употребом кодова. Преферирано читање није обавезно резултат неке свесне потребе ствараоца текста.
Este es un término que Stuart Hall originalmente utilizó en relación con noticias de la televisión y los programas de asuntos actuales, pero que a menudo se aplica a otros tipos de texto. Se guian a los lectores de un texto hacia una lectura preferida y lejos de 'decodificación aberrante' mediante el uso de códigos. Una lectura preferida no es necesariamente el resultado de cualquier intención consciente por parte de la producción de un texto.
Морис је поделио семиотику на три гране: синтаксу, семантику и прагматику. Прагматика се односи на проучавање начина на који се знаци користе и тумаче. Тумачење знакова од стране корисника се може посматрати као тумачење по нивоима који одговарају тим гранама - прагматични ниво је тумачење знака у смислу релевантности, договора, итд.
Morris dividió la semiótica en tres ramas: sintaxis, semántica y pragmática. La pragmática se refiere al estudio de las formas en que los signos se utilizan y se interpretan. La interpretación de los signos por sus usuarios puede verse también como niveles correspondientes a estas tres ramas - el nivel pragmático siendo la interpretación de un signo en términos de relevancia, concordancia etc..
Иако се овај термин често тумачи као супротност структурализму, треба знати да се овај термин односи на мисаону школу која се развија касније, из односа и у односу на структурализам. Постструктурализам се гради и прилагођава структуралистичке појмове уз додавање проблематике свакоме од њих.
Mientras que el postestructuralismo se interpreta a menudo simplemente como 'anti-estructuralismo', cabe señalar que la etiqueta se refiere a una escuela de pensamiento que se convirtió después, fuera de y en relación con el estructuralismo. El postestructuralismo construyó y adaptó las nociones estructuralistas además de cuestionar muchas de ellas.
Овај клизав термин који се привидно односи на еру која претходи модернизму се филозофски повезује са постструктурализмом, деконструкцијом, радикалним скептицизмом и релативизмом - са којима дели анти-фундаменталистички поглед. Иронична употреба овог термина се скоро опире дефинисању.
Este término escurridizo, que aparentemente se refiere a una época que lograba el modernismo, filosóficamente se alió con el postestructuralismo, deconstrucción, escepticismo radical y relativismo - con el que comparte una postura anti-fundacionalista. Irónicamente el postmodernismo casi podría definirse en términos de definición resistente.
Za razliku univokalnosti, ovo je upotreba različitih glasova narativnim načinom unutar teksta, obično s ciljem da se ohrabre raznovrsna čitanja više nego da se unapređuje bolje čitanje.
En contraste con unívocalidad, éste es el uso de múltiples voces como modo narrativo dentro de un texto, normalmente para fomentar diversas lecturas en lugar de promover una lectura preferida.
Bart je smatrao da su fotografije "poruke bez koda". Međutim, iako su fotografije indeksirane (kao i ikoničke), fotografija podrazumeva prevod sa tri dimenzije na dve. To ima za posledicu da mnogi semiotičari govore o "čitanju fotografija".
En una ocasión, Barthes afirmó que una fotografía es "un mensaje sin código". Sin embargo, aunque las fotografías son indiciales (como icónicas), la fotografía implica una traducción de tres dimensiones en dos, así como muchas prácticas representacionales variables. En consecuencia, algunos semióticos se refieren a la 'lectura de fotografías'.
Bart je od Jelmsleva usvojio ideju da postoje različiti nivoi signifikacije (značenja) u semiotičkim sistemima. Prvi nivo signifikacije je denotacija: na ovom nivou se znak sastoji od označitelja i označenog. Konotacija je drugi nivo signifikacije koji koristi denotativni znak (označitelj i označeno) kao svoj označitelj i vezuje ga za dodatno označeno. Bart smatra da se nivoi signifikacije denotacija i konotacija kombinuju kako bi se stvorila ideologija u formi mita, što predstavlja treći nivo signifikacije. Razlike između tri nivoa signifikacije nisu strogo definisane.
Barthes adoptó de Hjelmslev la noción de que existen diversas órdenes de significación (niveles de significado) en sistemas semióticos. La primera orden de significación es el de la denotación: en este nivel hay un signo que consta de un significante y un significado. La connotación es un segundo orden de significación que utiliza el signo denotativo (significante y significado) como su significante y une a él un significado adicional. Barthes sostiene que las órdenes de significación que se llaman denotación y connotación se combinan para producir la ideología en la forma de mito-que ha sido descrito como una tercera orden de significación. Las diferencias entre los tres órdenes de significación no son claras.
Еко описује као "затворене" текстове који показују јаку тенденцију да охрабре одређено тумачење - насупрот "отворенијим" текстовима. Он сматра да текстови масовних медија теже да буду "затворени текстови" и да зато што се емитују хетерогеној публици различито декодирање таквих текстова није могуће избећи.
Eco describe como 'cerrado' aquellos textos que muestran una fuerte tendencia a favorecer una interpretación particular - en contraste con textos más 'abiertos'. Sostiene que los textos de los medios de comunicación tienden a ser 'textos cerrados', y debido a que son abiertos a audiencias heterogéneos la es inevitable que tales textos tengan varias decodificaciones.
У Јакобсоновом моделу језичке комуникације, доминација било ког од шест фактора унутар исказа одражава другачију функцију језика. Код исказа у којима је поетска функција доминантна (на пример, у књижевним текстовима), језик тежи да буде више "непрозиран" од конвенционалне прозе у наглашавању означитеља и медија (и њихове материјалне представе), или форме, стила или кода бар онолико колико је било које означено, садржај, 'порука' или референтно значење.
En el modelo de Jakobson de comunicación lingüística el predominio de alguno de los seis factores dentro de una elocución refleja una diversa función lingüística. En enunciados donde predomina la función poética (por ejemplo, en textos literarios), el lenguaje tiende a ser más 'opaco' que la prosa convencional destacando el significante y medio (y su materialidad), o la forma, estilo o código por lo menos tanto como cualquier otro significado, contenido, significado referencial o 'mensaje'.
За Хјелмслева и Барта, су означитељи У авиону изражавања су: супстанца изражавања (што је укључивало физичке материјале медијума - нпр слике и звукове) и облик изражавања (која је обухватала формалну синтаксичку структуру, техника и стил).
Para Hjelmslev y Barthes, los significantes en el plano de la expresión eran: sustancia de la expresión (que incluye materiales físicos del medio - por ejemplo imágenes y sonidos) y la forma de expresión (que incluye la estructura sintáctica formal, técnica y estilo).
Ideja Maršala Mekluana da je medijum jednako poruka može da se posmatra i kao semiotičko pitanje: za semiotičara medijum nije neutralan. Svaki medijum ima svoja tehnička ograničenja, mogućnosti i kulturne konotacije. Označeno može da bude promenjeno ako dodje do promene medijuma koji se koristi za označitelja.
La noción de McLuhan por la que "el medio es el mensaje" puede verse como un problema semiótico: a un semiótico el medio no es 'neutral'. Cada medio tiene sus propias limitaciones técnicas, potencialidades y connotaciones culturales. El significado se puede alterar por un cambio del medio utilizado para el vehículo de signo.
За Хјелмслев и Барта, означитељи испред садржаја су: суштина садржаја (што је укључивало "људски садржај", текстуални свет, предмет и жанр) и форму садржаја (што је укључивало семантичку структуру и тематску структуру - укључујући нарације).
Para Hjelmslev y Barthes, los significados en el plano del contenido eran: sustancia del contenido (que incluía "contenido humano", mundo textual, tema y género) y la forma del contenido (que incluye la estructura semántica y estructura temática - incluyendo la narrativa).
Neobrađene fotografije i filmske slike su indeksirane, pre nego ikoničke - iako se mogu zvati i ikoničkim indeksima. Fotografska slika je indeks u pogledu svetla na fotografskoj emulziji. Indeksirani karakter fotografije podstiče posmatrača da ih smatra za "objektivne" i transparentne snimke "stvarnosti".
Imágenes sin editar fotográficas y fílmicas son indicial en lugar de simplemente emblemáticas - aunque podrían llamarse'índices icónicos o índices'. Una imagen fotográfica es un índice del efecto de la luz sobre la emulsión fotográfica. El carácter indicial de fotografías anima a intérpretes de tratarlos como registros 'objetivos' y transparentes de la 'realidad'.
Fonocentrizam je obično nesvesna interpretativna pristrasnost koja daje privlegije govoru nad pisanjem ( i shodno tome) usneno- slušnom nad vizualnim.
Fonocentrismo es un sesgo interpretativo típicamente inconsciente que privilegia el discurso sobre la escritura, y por lo tanto, el oral aural sobre lo visual.
Налазе се на овом списку као врста кодова за тумачење. Неки семиотичари сматрају сензорну перцепцију кодом. Срећу се разни аргументи, поготову: а) тумачење се не може одвојити од опажања; б) људски перцептивни апарат се разликује од оног код других организама и, наводно, зато различите врсте заузимају различите перцептивне реалности; и/или в) чак и унутар људске врсте постоје социо-културне и подкултурне разлике, као и разлике у перцепцији околине.
Éstos se clasifican como un tipo de código interpretativo. Algunos semióticos consideran la percepción sensorial como un código. Varios argumentos se encuentran, en particular: a) que la interpretación no puede separarse de la percepción; b) ese aparato perceptivo humano difiere de otros organismos y que presumiblemente diferentes especies habitan diferentes realidades perceptuales; o c) que incluso dentro de la especie humana, que existen diferencias socio-culturales, subculturales y ambientales en la percepción.
Парадигматска анализа је структуралистичка техника која трага за резличитим парадигмама које леже под "површинском структуром" одређеног текста. Овакав аспект структуралне анализе узима у обзир позитивне и негативне конотације сваког означитеља (који се открива кроз употребу једног означитаља пре него другог) и постојање "позадинских" тематских парадигми (на пример, бинарне опозиције као што су јавни и тајни).
Análisis paradigmático es una técnica estructuralista que pretende identificar los diversos paradigmas que subyacen en la "estructura superficial" de un texto. ste aspecto del análisis estructural implica una consideración de las connotaciones positivas o negativas de cada significante (revelada mediante el uso de un significante en lugar de otro) y la existencia de paradigmas temáticos 'subyacentes' (por ejemplo, las oposiciones binarias como público/privado).
Жан Пијаже користи овај термин како би означио начин на који мала деца понекад имају потешкоћа у раздвајању етикета које дајемо стварима од самих ствари, као да су такви означитељи били суштински део њихових референата. Чак и код одраслих, неки истраживачи третирају одређене означитеље као далеко од 'произвољних', као скоро магичне - као у односу према "графичком" псовању и питањима предрасуда - истичући став да означитељи нису социјално произвољни.
Jean Piaget utiliza este término para referirse a la forma en que los niños pequeños a veces parecen tener dificultad en separar las etiquetas que damos a las cosas de las cosas mismas, como si tales significantes fueran parte esencial de sus referentes. Incluso con los adultos, ciertos significantes se consideran por algunos como poco 'arbitraria', adquiriendo un poder casi mágico - como en relación con cuestiones de prejuicios - destacando el punto y jurar 'graphic' que los significantes no son socialmente arbitrarias.
Fenomen je predeterminisan ako se smatra da je određen višestrukim faktorima. Predeterminisano čitanje teksta je ono gde je željeni efekat teksta vrlo jasan zbog toga što se preterano upotrebljavaju kodovi emitovanja i što su dobro poznati korišćeni vidovi predstavljanja.
Un fenómeno se entiende como sobredeterminado cuando puede atribuirse a varios factores determinantes. Las lecturas sobredeterminadas de textos son aquellas por las que la lectura preferida es muy clara a partir de la utilización de códigos de transmisión sobrecodificados y la familiaridad de las prácticas representacionales implicadas.
Prema Stjuartu Halu, to je ideološki kod u kom čitalac, čiji društveni kontekst je takav da je on u odnosu koji je suprotan dominantnom kodu, razume šta je željeni efekat teksta ali ne deli tekstualni kod i odbacuje tekst, što dovodi do stvaranja alternativnog ideološkog koda.
Dentro del esquema de Stuart Hall, esto es un código ideológico por el cual el lector, cuya situación social los coloca en una relación de oposición directamente al código dominante, entiende la lectura preferida pero no comparte código del texto y rechaza esta lectura, llegando a resistir un código ideológico alternativo.
Filozofski termin (iz metafizike) koji se odnosi na tvrdnje ili pretpostavke o prirodi stvarnosti: o tome kakav je "stvarni svet" i šta postoji u njemu. On se tiče onoga što Fuko naziva "redom stvari" - sistem podele stvarnosti u odvojene jedinice i supstance. Često postoji hijerarhijska veza u okviru ontologije: određene jedinice mogu da imaju dodeljeno prethodno postijanje, višu modalnost ili neku drugi privilegovani status. Ontologije su uvek definisane rečima, što samo po sebi transparentno dodeljuje privilegovan status rečima.
Este término filosófico (de la metafísica) se refiere a afirmaciones o suposiciones sobre la naturaleza de la realidad: lo que es como 'el mundo real' y lo que existe en él. Se refiere a lo que Foucault llamó 'el orden de las cosas' - un sistema de dividir la realidad en entidades discretas y sustancias. Hay a menudo las relaciones jerárquicas dentro de una ontología: ciertas entidades pueden ser asignadas preexistencia, modalidad mayor o alguna otra condición privilegiada. Las ontologías necesariamente se definen en las palabras, que en sí mismo asigna de modo transparente un estatus privilegiado a las palabras.
Termin se koristi u Pirsovom triadičnom modelu znaka kako bi opisao označitelja znaka- ono za šta se znak \"zalaže\". Primetite da za razliku od Sosirovog apstraktnog označenog, označitelj je bilo koji predmet na svetu.
Término utilizado en el modelo triádico del signo de Peirce para describir el referente del signo - lo que el signo 'representa'. Tenga en cuenta que a diferencia del significado abstracto de Saussure, el referente es un objeto del mundo.
Naracija je čin i proces stvaranja narativa. Načini obraćanja se razlikuju u narativnoj tački posmatranja. Zapisane priče mogu da uključuju naraciju od strane treće osobe ili subjektivnu naraciju (u prvom licu). Na televiziji i filmu, položaj kamere se smatra subjektivnim kada nam kamera pokazuje događaje iz tačke posmatranja određenog očesnika (podstičući posmatrače da se identifikuju sa datim učesnikom ili da se i sami osećaju kao svedoci događaja).
La narración es la ley y el proceso de producción de una narrativa. Las modalidades de discurso se diferencian en su punto de vista narrativo. Las narraciones escritas pueden emplear narración de tercera persona ominiscient ('decir') o primera persona narración 'subjetiva' ('Mostrar'). En el cine y la televisión, tratamiento de cámara se llama 'subjetivo' cuando la cámara nos muestra los eventos como si de punto de vista visual de un participante particular (alentando a los espectadores a identificarse con la forma de esa persona de ver eventos o incluso a sentirse como un testigo de los acontecimientos se).
Derida koristi ovaj termin da označi "metafiziku prisustva" u zapadnoj kulturi - posebno njen fonocentrizam i njeno građenje na temelju mitski obeleženog transcendenta. Logocentrizam može takođe da se odnosi na tipično nesvesnu predrasudu prilikom tumačenja koja privileguje ligvističku komunikaciju naspram "ne-verbalnih" formi komunikacije i izraza i naspram neverbalizovanih osećanja; logocentrizam privileguje oči i uši naspram drugih čula kao što je dodir.
Derrida utiliza este término para referirse a la 'metafísica de la presencia"en la cultura occidental - en particular su fonocentrismo y su base en un mítico 'significado trascendente'. El logocentrismo también puede referirse a un sesgo interpretativo típicamente inconsciente que da supermacia a la comunicación lingüística sobre las reveladoras llamadas 'no verbales' las formas de comunicación y expresión y sobre los sentimientos no verbalizados; el logocentrismo privilegia tanto al ojo y al oído sobre otras modalidades sensoriales como el tacto.
Šifre koje su naturalizovane i one koje su široko rasprostranjene u kulturi i koje se uče u ranom dobu kako ne bi izgledale da su konstruisane, već \"prirodno\" date.
Los códigos que han sido naturalizados son aquellos que alcazan un gran difusión en una cultura y que se aprenden a tan temprana edad que parecen que no son construidos sino que ocurren de 'forma natural'.
Suprotno kodovima opšteg emitovanja, kodovi ciljanog emitovanja su usmereni na ograničenu publiku, strukturno su komplikovaniji, manje se ponavljaju i često su suptilniji, originalniji i manje predvidivi.
En contraste con los códigos de radiodifusión, los códigos de de transmisión limitada están dirigidos a un público limitado, estructuralmente más complejo y menos repetitivo y tienden a ser más sutiles, originales e impredecibles.
U nekim kontekstima naturalizam se smatra kao redukcionistički oblik realizma koji nudi detaljne ali površne prikaze pojave stvari ( verovatnost), nasuprot načinu koji reflektuje dublje, temeljnije razumevanje njihove \"osnovne\" prirode ( specificnije i \"tipičnije\")
En algunos contextos, el naturalismo se considera una forma reduccionista de realismo que ofrece representaciones detalladas pero superficiales de la apariencia de las cosas (verosimilitud), a diferencia de un modo que refleja una comprensión más profunda e intensa de su naturaleza 'esencial' (menos específica y más 'típica').
Naratologija, ili narativna teorija, je samostalno interdisciplinarno polje koje ne mora da bude deo semiotičke perspektive. Semiotička naratologija se bavi narativom u svakom smislu - literarnom ili neliterarnom, fiktivnom ili nefiktivnom, verbalnom ili vizuelnom - ali teži da naglasak stavi na najmanje narativne jedinice i "gramatiku zapleta".
Narratología (o teoría narrativa) es un campo interdisciplinario importante por derecho propio y no necesariamente se enmarca dentro de una perspectiva semiótica. La narratología semiótica se ocupa de todo tipo de narrativa - literaria o no literaria, ficticia o no-ficticia, verbal o visual - pero tiende a centrarse en las unidades narrativas mínimas y la 'gramática' de la trama.
Termin "motivacija" (korišćen od strane Sosira) je ponekad u suprotnosti sa "ograničenjem" kada se opisuje mera u kojoj označeno određuje označitelja. Što je više označitelj ograničen označenim, znak je više motivisan - ikonički znaci su visoko motivisani, dok su simbolički znaci nemotivisani. Što je znak manje motivisan, potrebno je više učiti dogovoreni kod.
El término 'motivación' (utilizado por Saussure) a veces se contrapone a 'restricción' para describir a la medida que determina el significado del significante. Cuanto más un significante está limitado por el significado, el más 'motivado' el símbolo es: signos icónicos son altamente motivados; signos simbólicos están desmotivados. Los menos motivaron el signo, el aprendizaje de un código convenido más se requiere.
Narativ je predstavljanje niza događaja. U aristotelovskoj narativnoj formi, posledičnost i ciljevi pretvaraju priču (hronološke događaje) u zaplet: događaji na početku uzrokuju one u sredini, dok oni u sredini uzrokuju one na kraju.
Una narrativa es una representación de una 'cadena' de eventos. En la forma narrativa aristotélica ordenada, causalidad y objetivos convierten historia (eventos cronológicos) en el argumento: eventos al principio provocan los del medio, y los acontecimientos en el medio provocan los del final.
Prema Bartu, nivoi signifikacije nazvani denotacija i konotacija se kombinuju da bi se proizvela ideologija u formi mita - što se naziva trećim nivoom signifikacije. U popularnoj upotrebi termin "mit" se odnosi na verovanja koja su očigledno lažna, ali ovo ne mora da bude slučaj u njegovoj semiotičkoj upotrebi.
Barthes sostiene que las órdenes de significación que se llaman denotación y connotación se combinan para producir la ideología en la forma de mito - que ha sido descrito como una tercera orden de significación. Uso popular del término 'mito' sugiere que se refiere a las creencias que se pueden demostrar como falsas, pero el uso del término semiótico no necesariamente sugiere esto.
Ovaj termin se koristi kako bi se odnosio na različitost upotrebe i interpretacije tekstova od strane različite publike. ( Volosinov)
Este término se utiliza para referirse a la diversidad del uso e interpretación de textos por diferentes audiencias (Volosinov).
Ovo je Terens Hokinosv termin koji se odnosi na Pirsovu klasifikaciju znakova u uslovim stepena arbitrarnosti u vezi označivača prema označenom ( radije upotrebljavati Sosirovu nego Pirsenovu terminologiju)
Este es el término de Terence Hawkes para referirse a la clasificación de Peirce de signos en términos del grado de arbitrariedad en la relación de significante a significado (para usar terminología saussureana en lugar de la de Peirce).
Implicitni i eksplicitni načini u kojima aspekti stila, strukture i/ ili sadržaja tekstovne funkcije u \"poziciji\" čitalaca kao predmeta (\"idealni čitalac\") (npr. u vezi sa klasom, godinama, polom i etnicitetom)
Las formas implícitas y explícitas en el que el estilo, estructura y/o contenido de una texto actúan para posicionar a los lectores como sujetos '(lectoresideales') (por ejemplo, en relación a la clase, edad, género y etnicidad).
Modernizam se odnosi na pokret u umetnosti na Zapadu koji potiče iz kraja XIX veka, a svoj vrhunac doživljava između 1910. i 1930. godine, i traje do kasnih 1970-ih. Karakteriše ga, u širokom smislu, odbijanje tradicije i umetnosti kao imitacije. Uključuje značajna ukrštanja između umetnosti i njenih različitih delova u različitim zemljama. U vizuelnoj umetnosti, on uključuje kubizam, dadaizam, nadrealizam i futurizam.
El modernismo alude a un movimiento a través de las artes en el oeste que se remontan a finales del siglo XIX, y estaba en pleno apogeo de alrededor de 1910 a 1930 y persistió hasta alrededor de finales de los setenta. En líneas generales se caracterizaba por el rechazo de la tradición y del arte como imitación. Se trata de intercambio considerable entre las artes y sus diversas formas en diferentes países. En las artes visuales incluía cubismo, dadaísmo, surrealismo y futurismo.
Modalitet se odnosi na stvarni status dodeljen znaku, tekstu ili žanru. Pirsova klasifikacija znakova u kontekstu odnosa između znaka i onoga na šta se odnosi predstavlja njihov modalitet - njihovu transparentnost u odnosu prema "stvarnosti" (simbolizam, na primer, ima niski modalitet).
Modalidad se refiere a la condición de realidad concedidos o reclamados por un signo, texto o género. La clasificación de Peirce de signos en el modo de relación del vehículo a su referente muestra refleja su modalidad - su aparente transparencia en relación con la 'realidad' (el simbólico modo, por ejemplo, tener bajo modalidad).
Svrha mimike u predstavljanju uključuje pokušaj da se slično imitiraju ili simuliraju primetne odlike spoljašnje realnosti kao da se to iskušava direktno i bez razmišljanja.
El propósito de representación mimético implica un intento estrechamente imitar o simular las características observables de una realidad externa como si esto fuera experimentado directamente y sin mediación.
Metonimija je stilska figura koja uključuje korišćenje jednog označavača koji prikazuje drugog označavača koji je direktno povezan sa njim ili blisko povezan sa njim na neki način, značajno zamenjivanje efekta radi uzroka.
Un metonym es una figura retórica que consiste en usar un significado que reprsenta otro significado relacionado directamente con él o estrechamente asociado de alguna manera, en particular la sustitución de efecto por causa.
Metafora izražava manje poznat termin kroz neki koji je više poznat. Ova dva termina nisu u direktnoj vezi i moramo da upotrebimo maštu da bismo uočili sličnost na koju metafora aludira. U semiotičkom smislu, metafora podrazumeva da jedno označeno funkcioniše kao označitelj za nešto potpuno drugo označeno. Metafore na prvi pogled deluju nekonvencionalne jer očigledno zanemaruju bukvalnu ili denotativnu sličnost.
La metáfora expresa lo desconocido (conocido en la jerga literaria como el 'tenor') en términos de lo familiar (el ' vehículo'). El tenor y el vehículo no están normalmente relacionados: debemos hacer un salto imaginativo para reconocer el parecido a los que alude una metáfora fresca. En términos semióticos, una metáfora implica un significado actuando como un significante refiriéndose a un significado distinto . Las metáforas inicialmente parecen poco convencionales porque aparentemente no obsservan la semejanza 'literal' o denotativo.
U Jakobsonovom modelu lingvističke komunikacije ovo se smatra jednom od ključnih funkcija znaka. Ova funkcija se odnosi na kodove unutar kojih znak može biti protumačen.
En el modelo de Jakobson de comunicación lingüística esto se considera una de las funciones claves de una señal. Esta función se refiere a los códigos dentro de la cual se puede interpretar la señal.
Ovaj termin se različito odnosi ili na tekst ili na značenje teksta- označenu stvar koju književnici teže da sjedine.
Este término se refiere de forma variada al significado de un texto - referentes que los literalistas tienden a fusionar.
Termin medijum se koristi na različite načine od strane različitih teoretičara i može da uključuje široke katerogije kao što su govor i pisanje, štampa i emitovanje, da se odnosi na specifične tehničke forme u okviru medija masovne komunikacije (radio, televizija, novine, časopisi, knjige, fotografije, film i snimci) ili na medije lične komunikacije (telefon, pismo, faks, imejl, video konferencija, četovanje putem kompjutera).
El término 'medio' se utiliza en una variedad de maneras por distintos teóricos y puede incluir categorías amplias como el discurso y escritura o impresión y difusión o se refieren a formas técnicas específicas dentro de los medios de comunicación de masas (radio, televisión, periódicos, revistas, libros, fotografías, películas y discos) o los medios de comunicación interpersonal (teléfono, carta, fax, correo electrónico, videoconferencia, sistemas de chat por ordenador).
Materijalizam je anti-idealističko i anti-esencijalističko gledište koje kritikuje esencijalističku apstraktnost, postvarivanje i formalističko redukovanje supstance na formu i odnose. On je realističan u smislu da se svet posmatra kao nešto što ima svoju volju nezavisno od naših namera. Materijalisti (nekad nazivani i kulturalni materijalisti) naglašavaju stvari kao što su tekstualna predstava materijalnih uslova u društvenoj stvarnosti (kao što su siromaštvo, bolest i eksploatacija), društveno-kulturni i istorijski događaji sa značajnim posledicama i specifičnost i fizička obeležja medija i znakova (potisnutih u transparentnosti dominantnih kodova estetskog realizma).
El materialismo es una posición anti-idealista y anti-essentialista que critica la abstracción esencialistas y reificación y la reducción formalista de sustancia a las formas y las relaciones. Es realista en que el mundo se percibe como un recalcitrante de sus propios medios que se resiste a nuestras intenciones. Los materialistas, a veces llamados materialistas culturales, enfatizan aspectos como la representación textual de las condiciones materiales de la realidad social (como por ejemplo la pobreza, enfermedad y explotación), la contingencia socio-cultural e histórica de las prácticas atribuyentes, la especificidad y las características físicas de los medios de comunicación y de las señales(suprimidas en la transparencia de los códigos dominantes del realismo estético).
Za razliku od lične komunikacije ("jedan ka jednom" komunikacije), ovaj termin se obično koristi da označi "jedan ka mnogima" komunikaciju, iako ova distinkcija često ne uzima u obzir značaj komunikacije u malim grupama (nije ni ka "jednom" ni ka "mnogima"). Dok masovna komunikacije može da postoji "uživo" ili zabeleženo, ona je pre svega asinhrona - dvosmerna komunikacija uživo putem masovnih medija se dešava samo u izuzetni slučajevima kao što su radio i televizijska uključenja (što podrazumeva ličnu komunikacija koja je potom emitovana).
En contraste con la comunicación interpersonal (comunicación de 'uno a uno'), este término se utiliza normalmente para referirse a la comunicación de "uno a muchos", aunque esta distinción tiende a pasar por alto la importancia de la comunicación en grupos pequeños (ni de 'uno' ni de 'muchos'). Mientras que la comunicación de masas puede ser 'directo' o grabado, es principalmente asincrónica - la comunicación bidireccional en directo a través de un medio de comunicación ocurre solamente en casos especiales como la radio o las llamadas del público en la televisión, las cuales implican una comunicación interpersonal que luego se emite.
Zabluda da se značenje teksta nalazi u tekstu i da je potpuno njime određeno, tako da sve što čitalac treba da uradi je da "izvuče" iz znakova u okviru teksta. Ovaj stav ignoriše značaj tumačenja preko datih informacija i ograničava razumevanje na dekodiranje (u najužžem smislu) tekstualnih obeležja (bez referenci na kodove).
La falacia de que el significado de un texto se contiene en su interior y está totalmente determinado por lo que debe hacer todo el lector es 'extraer' este significado de los signos en su interior. Esta postura ignora la importancia de 'ir más allá de la información' y limita la comprensión a la decodificación (en el sentido más estrecho) de propiedades textuales (sin referencia incluso a códigos).
Prema lingvističkom determinizmu, naša mišljenja (ili pogledi na svet) su određeni jezikom - korišćenjem verbalnog jezika i/ili gramatičkih struktura, semantičkih distinkcija i ugrađenih ontologija u okviru jezika. Umereniji stav je da je mišljenje "pod uticajem" jezika, pre nego određeno njime: to je dvosmerni proces, tako da je i vid jezika koji koristimo pod uticajem načina na koji posmatramo svet.
Según deterministas lingüísticas nuestro pensamiento (o 'cosmovisión') está determinado por el lenguaje - por el mismo uso del lenguaje verbal o las estructuras gramaticales, distinciones semánticas y ontologías incorporadas dentro de una lengua. Es una postura más moderada que pensar puede ser 'influencia' en lugar de inevitablemente 'determinado' por idioma: es un proceso bidireccional, por lo que el tipo de lenguaje que utilizamos está también influenciado por el camino vemos el mundo.
Sosirovi termini, gde se jezik odnosi na apstraktan sistem pravila i konvencija sistema značenja. On je nezavisan i prethodi postojanju pojedinačnih korisnika. Govor je konkretna upotreba jezika. Sosirovski semiotičarima su najznačajnije strukture koje čine osnovu i pravila semiotičkog sistema, pre nego specifične performanse i prakse koje su samo u domenu upotrebe. Dok se Sosir nije bavio govorom, struktura jezika se svakako otkriva putem proučavanja govora. Ako se isti pojmovi upotrebe na semiotički sistem uopšteno, pre nego na jezik, onda se stvara distinkcija između semiotičkog sistema i njegove upotrebe u tekstovima i slično.
Estos son términos de Saussure. La lengua se refiere al sistema abstracto de reglas y convenciones de un sistema significante - que es independiente de los usuarios individuales y preexiste. El habla se refiere a los casos concretos de su uso. Para el semiótico saussureano, lo que importa más son las estructuras subyacentes y las reglas de un sistema semiótico como un todo en lugar de actuaciones específicas o prácticas que son sólo ejemplos de su uso. Mientras que Saussure no se preocupó por el habla, el estudio del habla revela por supuesto la estructura de la lengua. Al aplicar la noción de sistemas semióticos en general en lugar de simplemente a la lengua, la distinción es una entre el sistema semiótico y su uso en textos específicos y prácticas.
Medij kao što je televizija ili film se smatraju za "jezike" od strane nekih semiotičara, iako to mnogi osporavaju. Semiotičari se često prema filmu, televiziji, radio programima, reklamnim plakatima i sličnom, odnose kao prema "tekstovima" i "čitanju" medija kao što su televizija i fotografije. Ligvistički model često navodi semiotičare da tragaju za jedinicama analize audio-vizualnog medija, koje su analogne onima koje se koriste u ligvistici.
Los medios de comunicación como la televisión y el cine son considerados por algunos semióticos como 'idiomas' (aunque esto se disputa fuertamente). Los semióticos se refieren comúnmente a películas, programas de radio y televisión, carteles publicitarios y así sucesivamente como 'textos' y medios de comunicación 'lectura' como la televisión y fotografías. El modelo lingüístico a menudo conduce a los semióticos a buscar las unidades de análisis en los medios audiovisuales que son análogos a los utilizados en lingüística.
Termin se koristi da označi korespodenciju, paralele ili sličnosti u karakteristikama, obrascima ili vezama između a) dve različite strukture, b) strukturnih elemenata dve različite strukture i c) strukturnih elemenata na različitim nivoima unutar jedne strukture. Neki teoretičari koriste termin homologija na isti način.
El término se utiliza para referirse a las correspondencias, paralelos o similitudes en las propiedades, los patrones o las relaciones de un) dos estructuras diferentes; elementos estructurales de los elementos b) estructural en dos diferentes estructuras y c) a diferentes niveles dentro de la misma estructura. Algunos teóricos utilizan la homología de término de la misma manera.
За разлику од термина интертекстуалност, који се обично користи за однос са другим текстовима, слична врста везе је оно што се може назвати интратекстуалношћу: стварање унутрашњих односа у оквиру текста. У оквиру једног кода (на пример, фотографски код), ово могу бити једноставне синтагматске везе (на пример, веза једне слике једне особе са другом на истој фотографији).
Mientras que término intertextualidad normalmente se utilizaría para referirse a los enlaces con otros textos, un tipo de enlace relacionado es lo que podría llamarse 'intratextualidad' - que implica relaciones internas dentro del texto. Dentro de un único código (por ejemplo un código fotográfico), estos serían relaciones simplemente sintagmáticas (por ejemplo, la relación de la imagen de una persona a otra dentro de la misma fotografía).
Termin, korišćen od strane Džonatana Potera, odnosi se na interpretativne i tekstualne kodove koji su na raspolaganju interpretativnoj zajednici i koji joj nude mogućnost razumevanja, kao i mogućnost stvaranja teksta koristeći se ovim kodovima (tamo gde korisnik koda ima odgovarajući simbolički kapital).
Este término, utilizado por Jonathan Potter, se refiere a los códigos interpretativos y códigos textuales disponibles a aquellos dentro de las comunidades interpretativas que les ofrecen la posibilidad de entender y también - donde el código de usuario tiene el capital simbólico apropiado - para producir textos que emplean estos códigos.
Ironija je retorički trop. To je vid duplog znaka, gde je "bukvalni znak" kombinovan sa drugim znakom koji obično ima suprotno značenje. Takođe, umanjivanje i preterivanje mogu da budu vid ironije.
Ironía es un tropo retórico. Es una especie de doble signo en el que se combina el 'signo literal con otro para significar de manera típica el sentido opuesto. Sin embargo, la subestimación y la exageración pueden también ser formas irónicas.
Ne postoje ideološki "neutralni" sistemi znakova: znakovi imaju ulogu da ubede i da navode. Moderna semiotička teorija je često dovođena u vezu sa marksističkim pristupom koji naglašava ulogu ideologije. Ideologija gradi ljude kao subjekte kroz upravljanje kodovima. Prema teoriji tekstualnog pozicioniranja, razumevanje značenja teksta uključuje preuzimanje odgovarajućeg ideološkog identiteta (vidi "idealan čitalac"). Za Altusera, ideologija je bila sistem predstava uključujući "transparentne mitove" koji su služili da izazovu u subjektu "zamišljenu" vezu sa "stvarnim" uslovima postojanja.
No existen sistemas de señales 'neutrales' de forma ideológica: las señales funcionan para persuadir además de hacer referencias. La teoría semiótica moderna a menudo está aliada con un enfoque marxista que hace hincapié en el papel de la ideología. La Ideología construye a personas como sujetos a través de la operación de códigos. Según la teoría del posicionamiento textual, entender el significado de un texto implica asumir una identidad ideológica apropiada (véase 'Lector Ideal'). Para Althusser, ideología era un sistema de representación que implica 'mitos transparentes' que funcionaron para inducir en el sujeto una relación 'imaginaria' a las condiciones de existencia 'reales'.
Филозофски (посебно епистемолошки) поглед на то шта је стварно према чему се у екстремном облику говори да је реалност чисто субјективна и изграђена нашом употребом знакова. Конструктивисти критикују идеализам јер нема социјалну димензију. Према извлачењу текстова из њиховог социјалног контекста се понекада односи као према "текстуалном идеализму".
Una postura filosófica (específicamente epistemológica) respecto a'¿Qué es real?' en la que, en su forma extrema, se argumenta que la realidad es puramente subjetiva y se construye en nuestro uso de las señales. Los constructivistas critican la ceguera del idealismo a la dimensión social. Separar los textos de sus contextos sociales es conocido a veces como "idealismo textual".
U Jakobsonovom modelu lingvističke komunikacije dominacija bilo kog od šest faktora u izgovoru utiče na određenu lingvističku funkciju. Referentni: orijentisan na kontekst; ekspresivan: orijentisan na pošiljaoca; konativan: orijentisan na primaoca; fatičan; orijentisan na kontakt; metalingvalan: orijentisan na kod; poetski: orijentisan na poruku. U bilo kojoj situaciji, jedan od ovih faktora je dominantan i dominantna funkcija utiče na opšti karakter "poruke".
En el modelo de Jakobson de comunicación lingüística el predominio de alguno de los seis factores dentro de una elocución refleja una diversa función lingüística. referencial: orientado hacia el contexto; expresivo: orientado hacia el remitente; conativo: orientado hacia el destinatario; fática: orientado hacia el contacto; metalingüística: orientado hacia el código; poética: orientado hacia el mensaje. En cualquier situación dada uno de estos factores es 'dominante', y esta función dominante influye en el carácter general del 'mensaje'.
Funkcionalizam je, u najširem smislu, društvena i kulturološka perspektiva koja naglašava međuzavisnost funkcije svih delova u odnosu na ceo sistem. On je osnovan od strane sociologa Herberta Spensera i Emila Dirkema, a kasnije je usvojen od strane antropologa Bronislava Malinovskog i sociologa Talkota Parsonsa i Roberta K. Mertona. Kritikovan je zbog nemogućnosti da objasni sukob i promenu. U lingvistici funkcionalizam je gledište po kojem struktura jezika je određena funkcijama kojim služi. To ima za posledicu da funkcionalistički lingvisti stavljaju naglasak na funkciju lingvističkih oblika.
Funcionalismo en el sentido más amplio es una perspectiva de la sociedad y la cultura que enfatiza las funciones interdependientes de todas las partes en relación con todo el sistema. Fue establecido por los sociólogos Herbert Spencer y mile Durkheim y más tarde fue adoptada por el antropólogo Bronislaw Malinowski y el sociólogo Talcott Parsons y Robert K Merton. Ha sido criticado por no tener en cuenta el conflicto y cambio. En la lingüística el funcionalismo es la opinión que la estructura del lenguaje está determinada por las funciones que sirve. En consecuencia, los lingüistas funcionalistas se centran en la función de formas lingüísticas.
Semiotički pojam intertekstualnost (Kristeva) je u vezi sa poststrukturalističkim teoretičarima. Intertekstualnost se odnosi na različite veze u vidu forme i sadržaja između tekstova. Svaki tekst postoji u odnosu sa drugim tekstovima. Iako se retko govori o povezanosti tekstova, oni se više oslanjaju jedni na druge neko na njihove stvaraoce.
La noción semiótica de intertextualidad introducida por Kristeva se asocia principalmente con los teóricos posestructuralistas. La intertextualidad se refiere a los diferentes enlaces en la forma y el contenido que enlaza un texto con otros textos. Cada texto existe en relación a otros. Aunque a penas se reconocen que un texto pueda estar en deuda con otro, los textos deben más a otros textos que a sus mismos creadores.
Ljudi koji dele iste kodove su članovi "interpretative zajednice" - termin koji je uveo kniževni teoretičar Stenli Fiš kako bi obuhvatio i pisce i čitaoce određene vrste teksta.
Aquellos que comparten los mismos códigos son miembros de la misma "comunidad interpretativa" - un término introducido por el teórico literario Stanley Fish para referirse a 'escritores' y 'lectores' de géneros de textos particulares, pero que puede ser utilizados más ampliamente para referirse a aquellos que comparten cualquier código.
Iako mnogi semiotički kodovi mogu da se smatraju za interpretativne, oni predstavljaju jednu od osnovnih grupa kodova, pored društvenih i tekstualnih.
Aunque muchos códigos semióticos se pueden percibir como códigos interpretativos, se puede pensar que forman un grupo importante de códigos, junto a los códigos sociales y textuales.
U Pirsovom modelu znaka, interpretant nije interpretator već smisao koji znak daje. Pirs ne uključuje interpretatora neposredno u trijadu, iako naglašava interpretativni proces semioze.
En el modelo del signo de Peirce, el interpretante no es un intérprete sino más bien el sentido que se da de la señal. Peirce no caracteriza directamente al interpretante en su triada, aunque sí que hace hincapié en el proceso de la semiosis.
У контрасту јавној (и "масовној") комуникацији (обраћање једне особе многим особама), овај термин се често користи за комуникацију "један на један", иако овакво разликовање превиђа важност комуникације у малој групи.
En contraste con la comunicación de masas, es decir comunicación de uno a muchos, este término se utiliza normalmente para referirse a la comunicación personalizada de uno a uno, aunque esta distinción tiende a pasar por alto la importancia de la comunicación en grupos pequeños, ni de 'uno' ni de 'muchos'.
Interpelacije je Altuserov termin koji opisuje mehanizam gde je ljudski subjekat sačinjen od unapred datih struktura (strukturalistički stav). Ovaj koncept su koristili marksistički teoretičari medija da objasne ideološku funkciju tekstova masovnih medija.
Interpelación es el término de Althusser para describir un mecanismo por el que las estructuras prederterminadas 'constituyen' o construyen el sujeto humano. (una postura estructuralista). Los teóricos de los medios de comunicación marxistas usan este concepto para explicar la función ideológica de los textos de los medios de comunicación.
Termin je koristio Kristijan Mec da označi kinematografski označitelj. Termin se koristi u više od jednog značenja. Kinematografski označitelj je "imaginarni" jer je opažajno transparentan i sugeriše neposredno prisustvo njegovog odsutnog označenog - osobina koja se smatra za osnovu snage kinematografije.
Este término fue utilizado por Christian Metz para referirse al significante cinemático . Este término se usa con más de un sentido. El significante cinemático es 'imaginario' en virtud de una transparencia perceptual aparente que sugiere la presencia no immediata de un signicado ausente, una característica que se considera de manera generalizada como la clave del poder del cine.
Namerna zabluda (definisana od strane književnih teoretičara Vimsata i Birdslija) podrazumeva povezivanja značenja teksta sa namerama autora. Iako ovi teoretičari smatraju da se značenje nalazi unutar teksta, drugi teoretičari koji ne dele njihov stav odbacuju namere autora u kontekstu značenja.
La falacia intencional, identificada por los teóricos literarios Wimsatt y Beardsley, consiste en la relación del significado de un texto con las intenciones de su autor. Aunque estos teóricos consideraban que el significado reside en el texto, otros teóricos que no comparten su punto de vista literal, también han rechazado las intenciones del autor en relación con el significado.
Kada označitelj nije samo arbitraran već je u određenom obliku u direktnoj vezi sa označenim (fizičkoj ili uzročnoj) - ova veza se može uočiti ili zaključiti (na primer, dim, vetrokaz, termometar, sat, otisak, kucanje, puls, svrab, bol) (Pirs).
Un modo en el cual el significante no es puramente arbitrario pero está directamente conectado al significado de alguna manera, físicamente o causal. Este enlace puede ser observado o deducido, por ejemplo el humo, veleta, termómetro, reloj, nivel de burbuja, huella, huella digital, llamar a la puerta, pulso, erupciones cutáneas, dolor (Peirce).
Zamišljeno je Lakanov termin za svet u kojem se započinje stvaranje sebe kao subjekta. Prvobitno, dete nema centar svog identiteta i nema jasnih granica između sebe i spoljnog sveta. Lakan smatra da u "fazi ogledala" (sa šest do osamnaest meseci, pre usvajanja govora) gledanje sebe u ogledalu stvara snažno definisanu iluziju koherentnog i samostalnog ličnog identiteta.
El imaginario es el término de Lacan que denomina un reino en el que se inicia la construcción de uno mismo como sujeto. Inicialmente, el bebé no tiene ningún centro de identidad y no existen fronteras claras entre sí mismo y el mundo exterior. Lacan sostiene que en 'la fase espejo' (a la edad de seis y dieciocho meses, antes de la adquisición del discurso), ver la imagen de uno mismo en el espejo induce una ilusión fuertemente definida de una identidad coherente, autónoma y personal.
Termin iz sociolingvistike koji se odnosi na različite načine u kome jezik koriste pojedinci. U semiotičkim terminima može da se odnosi šire na stilisticke i lične podšifre pojedinaca. (videti šifru)
Un término de sociolingüística que se refiere a las formas distintivas en que se utiliza un idioma. En términos semióticos puede referirse más ampliamente a los subcódigos estilísticos y personales de los individuos (ver códigos).
Овај термин се често користи за однос према улогама у које се читаоци текста "стављају" као субјекти употребом одређених врста обраћања. За Ека, овај термин није намењен да сугерише "савршеног читаоца" који у потпуности има ехо са било којом ауторском намером, већ "модел читаоца" чије читање може бити оправдано текстом.
Este es un término usado a menudo para referirse a los roles en el que los lectores de un texto se 'colocan' como sujetos mediante el uso de los modos particulares de dirección. Para Eco este término no pretende sugerir un lector 'perfecto' que resuena totalmente cualquier intención del autor, sino más bien un 'modelo de lector' cuya lectura podría justificarse en términos del texto.
Kada se označitelj smatra da podseća ili imitira označeno (tako što liči, zvuči, oseća se, ima ukus ili miriše kao to) - sličan je u smislu da ima neke od njegovih osobila (na primer, portret, dijagram, onomatopeja, metafora, "realistični" zvukovi u muzici, zvučni efekti u radio drami, imitativni pokreti) (Pirs).
Un modo en el que el significante se cree parecer o imitar el significado (claramente se parece de vista, de sonido, de sensación, de sabor y olor) - al ser similar por poseer algunas de sus cualidades, por ejemplo un retrato, un diagrama, un modelo a escala, onomatopeya, metáforas, sonidos en música 'realistas' , efectos de sonido en radioteatro, banda sonora de una película doblada, gestos imitativos (Peirce).
Једна врста кода у тумачењу, посебно у вези са "измима", као што су: индивидуалнизам, капитализам, либерализам, конзерватизам, феминизам, материјализам, конзумеризам и популизам.
Uno de los tipos de códigos interpretativos, en particular, los 'ismos', como: individualismo, capitalismo, liberalismo, conservadurismo, feminismo, materialismo, consumismo y populismo.
